Марко (жупан)

Жупан Марко је личност из Летописа попа Дукљанина. О њему нема других изворних сведочанстава. Према поменутом Летопису, био је жупан и дворјанин дукљанског краља Константина Бодина (крај 11. века). По освајању Рашке, Бодин је ту област поверио на управу двојици својих истакнутих дворјана, жупанима Марку и Вукану. Док је Вуканова потоња владавина у Србији посведочена разноврсним подацима из византијских извора, о Марку нема помена изван Летописа попа Дукљанина.

Претпоставке

Иако о жупану Марку нема вести у другим изворима, у историографији су изношене разне претпоставке о његовој личности и тадашњим династичким односима у српским земљама. Поједини истраживачи су тако претпостављали да су Марко и Вукан били браћа, иако се њихово међусобно сродство у Летопису не помиње. На основу те претпоставке, изведена је и додатна претпоставка по којој су Вуканови синовци Урош I и Стефан Вукан били синови жупана Марка.

На то су се потом надовезале и неке додатне претпоставке. Полазећи од ранијег уверења да је име Урош било мађарског порекла, неки истраживачи су креирали претпоставку о наводном мађарском пореклу мајке великог жупана Уроша I и његовог брата Стефана Вукана, која би била жена жупана Марка, као наводног управитеља северних области на граници према Угарској. Пошто су новија лингвистичка истраживања показала су да је име Урош далматороманског порекла, тиме су отпале и претпоставке о наводном мађарском пореклу претпостављене супруге жупана Марка.

Неки историчари су такође претпостављали да су Марко и Вукан били синови Петрислава, који се у Летопису попа Дукљанина помиње као син краља Михаила и управитељ Рашке, али о њему нема других помена у изворима, нити се у Летопису помиње да су Марко и Вукан били његови синови.

Види још

• Вукановићи

Литература

• Вељковић, Жарко (2009). „Српско име Урош из далматског врела” (PDF). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 74 (2008): 63—94. Архивирано из оригинала 13. 03. 2020. г. Приступљено 11. 06. 2024. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Живковић, Тибор (2005). „Једна хипотеза о пореклу великог жупана Уроша I” (PDF). Историјски часопис. 52: 9—22. 
• Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
• Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Калић, Јованка (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 197—211. 
• Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга. 
• Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.