Марко Елснер (Љубљана, 11. април 1960Љубљана, 18. мај 2020) био је југословенски и словеначки фудбалер.

Марко Елснер
Марко Елснер
Лични подаци
Пуно име Марко Елснер
Датум рођења (1960-04-11)11. април 1960.
Место рођења Љубљана, ФНР Југославија
Датум смрти 18. мај 2020.(2020-05-18) (60 год.)
Место смрти Љубљана, Словенија
Држављанство СФРЈ
Висина 1,75 m
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
Вакер Инзбрук
Слован
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1977—1983 Олимпија 109 (12)
1983—1987 Црвена звезда 128 (3)
1987—1990 Ница 105 (6)
1990—1991 Адмира Вакер 17 (0)
1991—1993 Ница 24 (0)
Репрезентативна каријера
1984—1988 Југославија 14 (0)
1992—1993 Словенија 2 (0)
Тренерска каријера
2008 Камбоџа

Клупска каријера

уреди

Фудбалом се почео бавити у аустријском Инзбруку, где је његов отац Бранко радио као тренер. Наступао је и у млађим категоријама Слована, а затим је прешао у љубљанску Олимпију, у којој је дебитовао као сениорски фудбалер. За шест година је одиграо 109 првенствених сусрета и постигао 12 голова.

У Црвену звезду је дошао 1983. године. Учествовао је у освајању шампионске титуле 1984. године и Купа 1985. године.[1]

Елснер је већ у првој сезони постао стандардан првотимац Звезде. У освајању националног шампионата 1983/84. одиграо је 32 меча, док је у Купу исте сезоне забележио шест наступа уз један погодак у шеснаестини финала против Приштине (3:2). У сезони 1984/85. био је најстандарднији првотимац клуба са 40 одиграних утакмица у свим такмичењима уз један постигнут гол. Освојен је Куп у којем је Елснер одиграо пет мечева. У Купу победника купова 1985/86. Звезда је стигла до четвртфинала, где је заустављена у двомечу против Атлетико Мадрида, а Елснер је одиграо пет мечева, док је у шампионату забележио 31 наступ уз два поготка.[1]

Наступио је на свих шест утакмица у Купу европских шампиона 1986/87. против Панатинаикоса, Розенборга и Реала из Мадрида, који је зауставио црвено-беле у реваншу четвртфинала победом од 2:0, иако је Звезда у првој утакмици савладала краљевски клуб резултатом 4:2. Елснер је у овој сезони био играч са највише утакмица у тиму. Одиграо је 45 мечева у свим такмичењима, од чега 32 у шампионату.[1]

Каријеру је наставио у француској Ници, за коју је наступао у два наврата, од 1987. до 1990. и од 1991. до 1993. године. Једну сезону је играо и за аустријску Адмиру (1990/91).

Репрезентација

уреди

За сениорску репрезентацију Југославије је одиграо 14 утакмица.[2] Дебитовао је 31. марта 1983. против Мађарске (2:1) у Суботици, а последњи пут за „плаве“ је наступао 14. септембра 1988. против Шпаније (2:1) у Овиједу.

Био је учесник Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу, када је освојена бронзана медаља.[2] Након осамостаљења Словеније, са капитенском траком на руци играо је на првој утакмици репрезентације Словеније против Кипра, 18. новембра 1992. Свој други и последњи меч за репрезентацију Словеније одиграо је 7. априла 1993. против Естоније.[3]

Каснији живот

уреди

Радио је као селектор репрезентације Камбоџе.

Преминуо је 18. маја 2020. након дуже и тешке болести.[4]

Референце

уреди
  1. ^ а б в „На данашњи дан: Рођен Марко Елснер”. mojacrvenazvezda.net. 11. 4. 2014. Приступљено 18. 5. 2020. 
  2. ^ а б „Elsner Marko”. reprezentacija.rs. Приступљено 18. 5. 2020. 
  3. ^ „Marko Elsner”. nzs.si (на језику: словеначки). Приступљено 18. 5. 2020. 
  4. ^ „Ин мемориам – Марко Елснер”. crvenazvezdafk.com. 18. 5. 2020. Приступљено 18. 5. 2020. 

Спољашње везе

уреди