Маркове куле (Прилеп)

Маркове куле (мкд. Маркови Кули), или Марков град или Прилепски град, је средњовековна тврђава изнад Прилепа. Смештена је на високом каменом узвишењу над данашњим насељем на простору који због своје специфичности проглашен за природно добро Северне Македоније. Током средњег века био је једна од престоница Српског царства под Душаном (краљ 1331–1345, цар 1345–1355), а потом и државе српског краља Марка (1371–1395) из династије Мрњавчевића. По имену овог српског владара тврђава је и добила свој народни назив. Тврђава се састојала од више појасева камених бедема са кулама, донжон куле и двора. Данас је већим делом у рушевинама, али се и даље може наслутити његова некадашња монументалност која је искоришћена за снимање неких сцена борби у партизанском филму Капетан Леши.

Називи

Пирлапон је византијски назив за утврду од кога је настао данашњи назив града Прилеп (Прилепски град).
Марков град је назив везан за најпознатијег владара града краља Марка Мрњавчевића знаног као Краљевић Марко.
Маркове куле је назив који је тврђава добила по остацима кула подигнутих на великим каменим формацијама које се називају исто тако.

Положај тврђаве

Тврђава је смештена на стеновитом врху који се диже над Прилепом прекривеном великим каменим формацијама које су због своје спектакуларности проглашене за природно добро Северне Македоније. Ове формације су искоришћене као основа за градњу кула и бедема. Сам врх поседује четири засебна велика камена узвишења на којима је подигнута тврђава са цитаделом смештеном на највишем од њих (северозападном). Целокупан простор који је некада обухватала тврђава налази се северозападно од данашњег града.

Прошлост тврђаве

Прва утврда на простору Марковог града подигнута је највероватније у 10. веку од стране Византинаца и на моменте се налазила у саставу Првог бугарског царства. После његове пропасти и устанка Кометопула тврђава се нашла у саставу тзв. Македонског царства које је створио Самуило. После битке на Беласици 1014. године Самуило је у Прилепу сачекао своју ослепљену војску и ту је на лицу места умро од последице срчаног удара.

Град се после тога налазио у саставу Византије, Бугарске и Епирске деспотовине, а крајем 13. века га осваја краљ Милутин (1282–1321). Душан Силни га назива великославним градом и у њему смешта један својих „дворова царских”. Он га 1350. године предаје на управу свом жупану Вукашину Мрњавчевићу (1366–1371), који је 1366. године проглашен за краља. После пропасти браће Мрњавчевић на Марици 1371. године Прилепски град постаје престоница Вукашиновог сина Марка који је као османлијски вазал са титулом краља управљао околином све до своје погибије у бици на Ровинама 1395. године. После његове смрти Османлије анектирају целокупну његову област и преузимају контролу над Прилепом. У самом граду нису дуго задржали своју посаду и он је наскоро био напуштен и препуштен пропадању.

Литература

Александар Дероко, Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд 1950.

Спољашње везе

Српски јунаци средњег века: Марко Краљевић, 1. део, РТС Образовно- научни програм - Званични канал
Српски јунаци средњег века: Марко Краљевић, 2. део, РТС Образовно - научни програм - Званични канал