Википедија

Марија Александровић

Марија Александровић (Нови Сад, 3. септембар 1972) је докторка наука, професорка српске књижевности и језика и професорка ромског језика и књижевности.

Марија Александровић
Лични подаци
Датум рођења(1972-09-03)3. септембар 1972. (52 год.)
Место рођењаНови Сад, СФРЈ
ОбразовањеФилозофски факултет у Новом Саду
Научни рад
Пољеромска књижевност и језик
српска књижевност и језик
ИнституцијаВисока школа струковних студија за образовање васпитача „Михаило Палов” у Вршцу

Биографија

уреди

Рођена је 1972. године у Новом Саду. Одрасла је у сиромаштву са мајком, сестром и братом. Основну школу је завршила у Жабљу, а средњу пољопривредну у Зрењанину као одличан ђак. Пре него што је уписала факултет, радила је у циглани на преношењу блокова, а потом и на одржавању зграда у Новом Саду како би себи и свом сину обезбедила егзистенцију и могућност да настави образовање. Успела је да упише Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек српска књижевност и језик, где је упознала познатог ромолога Трифуна Димића и Свенку Савић, која је укључила у пројекат менторске подршке ромским студентима. Прве године студија била је стипендиста Фонда за отворено друштво, а затим је радила још два посла: као ПР у „KЕР интернешонал” и у Екуменској хуманитарној организацији, са ромском децом у насељу Бангладеш.[1][2] Основне студије је завршила 2005. године и стекла звање професора српске књижевности и језика. Године 2005. уписује специјалистичке студије, такође на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду, а 2006. године брани специјалистички рад под називом „Стих и лирско-епска усмена ромска поезија”. Постипломске студије завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српску књижевност и језик. Одбранила је магистарски рад „Ромске епско-лирске песме, старија и нова бележења (класификације, теме, значење)” у мају 2010. године под менторством проф. др Љиљане Пешикан Љуштановић. Успешно је одбранила докторску дисертацију у децембру 2015. године, под називом „Симболи ромске усмене поезије-заступљеност и значење” под менторством проф. др Љиљане Пешикан Љуштановић.[3]

Од школске 2009/10. године почела је да ради на Високој школи струковних студија за васпитаче „Михаило Палов” у Вршцу где и данас предаје Ромски језик, Књижевност за децу на ромском језику и Методику развоја говора 1, 2. Школске 2015/16. године предавала је Савремени ромски језик на Филолошком факултету у Београду.[4] Чланица је Одбора за проучавање живота и обичаја Рома у Српској академији наука и уметности.[5]

Библиографија

уреди
  • Савић С. & Александровић M. (2001): Биографије старих Ромкиња у Војводини, Футуре публикације, Нови Сад;
  • Митро В. & Александровић M. (2003): Девица да или не, Футуре публикације, Нови Сад. ID: 187833351;
  • Давис Б. & Александровић М. (2005): Романипен, о културном идентитету Рома, Care international, ISBN 76-967747-0-X: 109-146;
  • Aлександровић М. (2004): Обичаји Рома у Војводини: бабиње, свадба, смрт, Зборник истраживачких радова студената Рома, Центар за * интерактивну педагогију: ISBN 86-7526-015-6;
  • Aлександровић M. (2002): Ромске песме певане у Срему, Прилози за истраживање традиције Рома у Срему, Футуре публикације, Нови Сад;
  • Aлександровић M. (2011): Ромске лирске пеме, Интеркултуралност бр. 1. Завод за културу Војводине. ISSN: 2217-4893: 68-83;
  • Aлександровић M. & Савић С. (2011): Најфреквентнија лична имена и презимена Рома у Војводини, Из ризнице мултијезичке Војводине-истраживања личних имена, надимака и презимена у националним заједницама, Педагошки завод Војводине. ISBN 978-86-80707-43-3:10-23;
  • Александровић M. (2012): Бацила сам јабуку у пећ, Ромске епско -лирске и лирске песме-старија и нова бележења: класификација, теме, значења, Завод за културу Војводине, Нови Сад. ISBN 978-86-85083-55-6;
  • Aлександровић M. (2012): Инклузија ромских ученика у средњим школа у АПВ, Промене идентитета, културе и језика Рома у условима планске социјално-економске интеграције, Српска академија наука и уметности. ISSN 0354-485:377-390;
  • Александровић M. (2012): Поздрављање и ословљавање у ромском језику, Из ризнице мултијезичке Војводине-Ословљавање и поздрављање у савременим језицима националних заједница у Војводини, Падагошки завод Војводине. ISBN 978-86-80707-48-8:10-33;
  • Ромска књижевност у Војводини, e-часопис Mediantrop – Први регионални електронски часопис за медије и културу:
    http://www.mediantrop.rankomunitic.org/marija-aleksandrovic-romska-knjizevnost-u-srbiji Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2019)
    http://www.mediantrop.rankomunitic.org/marija-aleksandrovic-romano-lilaripe-ande-srbija Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2022)
  • Ромски језик у основним школама и факултетима у Србији, е-часопис Mediantrop – Први регионални електронски часопис за медије и културу: http://www.mediantrop.rankomunitic.org/marija-aleksandrovic Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2020)
  • Александровић М. & Љ. Келемен (2016): Приручник за Методику развоја ромског језика деце предшколског узраста, Висока шкoла стуковних студија за васпитаче Михаило Палов, Вршац.
  • Александровић М. и група аутора (2016): Оне инспиришу –Афирмација ромских жена, Истраживачи Роми, Жабаљ. ISBN 978-86-919957-0-6;
  • Александровић М. (2016): Симбол змије у усменом стваралаштву Рома, ЛИК-Литература и култура број 2, Андрићград, ISSN 2303-8640;
  • Aлександровић M., С. Kоматина & A. Стојановић (2017): Приручник за васпитаче: Инклузивна и интеркултурална димензија предшколског васпитања, Висока школа струковних студија за васпитаче Михаило Палов, Вршац, ISBN 978-86-7372-242-9;
  • Aлександровић М. (2016): Моја породица: сликовница на ромском језику за дјецу од 6-7 година – Munri familija: pinturako lil pe rromani čhib pale čhavora katar 6 dži 7 berš, Кали Сара-Ромски информативни центар, Сарајево. ISBN 978-9926-8119-0-7;
  • Александровић М.& З. Шаћировић (2017): Kana o Vajo fulavel pe bal, delpe kuna e čar-Када се Ваја чешља, таласа се трава, Приручник за рад са децом предшколског узраста који су билингвални говорници ромског и српског језика: Вршац. ISBN 978-86-7372-253-5;

Учешћа на конференцијама

уреди
  • Mеђународни научни скуп (2010): Промене идентитета, културе и језика Рома у условима планске социјално-економске интеграције, Српска академија наука и уметности, Београд.
  • Регионална конференција (2012): Стандардизација ромског јеика за земље бивше Југославије, Сарајево, Босна и Херцеговина.
  • Међународна панел дискусија (2014): Translator Education and training for Romani at the Third IATIS Regional Workshop – Western Balkans translator and interpreter training, 25-26 September at the Fakulty of Philosophy, Novi Sad.
  • International Conference for Activists and Experts (2015): Classrooms Beyond Race-Inclusive Education for Romani Children, 5-6 October, Belgrade.
  • Међународна дискусија (2015): Roma Teachers, 13-14. новембар, Братислава, Словачка.
  • Међународна конференција (2016): Toy Libraries Conference for practitioners working in Roma communities, Roma education fund, Београд.
  • Међународни научни скуп (2016): Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији, Настава ромског језика на свим образовним нивоима, САНУ 20-21 октобар, Београд.
  • Међународни научни скуп (2017): Очување ромског језика и културе, Правопис ромског језика у Србији, 30-31. мај, Шведски институт за језик и фолклор, Стокхолм, Шведска.
  • Mеђународни научни скуп (2018): Очување ромског језика и културе, Правопис ромског језика у Србији, 11-14. септембар, Шведски институт за језик и фолклор, Стокхолм, Шведска.
  • Mеђународни научни скуп (2019): Очување ромског језика и културе, Правопис ромског језика, 14-17. април, Шведски институт за језик и фолклор, Стокхолм, Шведска.

Акредитовани програми

уреди
  • Коаутор и аутор акредитованог програма Завода за унапређивање образовања и васпитања: Интеркултурализам у вртићу: ромски језик, обичаји и култура, Каталошки број програма: 284.
  • Коаутор и аутор акредитованог програма Педагошког завода Војводине: Обука за јачање компетенција учитеља ромског језика за изборни предмет: Ромски језик са елементима националне културе, број решења: 1065.[6]

Референце

уреди
  1. ^ „OD TRNJA DO ZVEZDA, OD PRALJE DO DOKTORKE NAUKA: Marija Aleksandrović odbranila doktorat! (FOTO) (VIDEO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). 
  2. ^ „Romni | Marija Aleksandrović”. 
  3. ^ Tasić, Milena (29. 11. 2017). „Biti Romkinja i doktor nauka u Srbiji”. Media&Reform. 
  4. ^ Gajić, Branka. „Ona ruši predrasude o Romima: Kada se rodite drugačiji, to je borba za ceo život. Predrasude se nose iz kuće, a na nama je da ih menjamo”. zena (на језику: српски). 
  5. ^ „Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta:interdisciplinarni pristup” (PDF). 
  6. ^ „dr Marija Aleksandrović - Visoka škola Vršac”. www.uskolavrsac.edu.rs (на језику: српски). Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ Vršac. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Марија_Александровић&oldid=28696311”