Маринко Алексић Миша
Маринко Алексић Миша (1876, Куршумлија, Османско царство — 27. мај 1923, Велики Бечкерек, Краљевина СХС) је био српски и југословенски официр (пензионисан у чину потпуковника) и четник из времена четничке акције у Старој Србији почетком 20. века. Као наредник српске војске 1905. одлази у Пореч и на Бабуну, где заједно са Јованом Бабунским, Глигором Соколовићем и осталим војводама води борбе са бугарским комитама и арнаутским качацима. Као подофицир био је у саставу горског штаба код Панте Радосављевића Дунавског, Николе Јанковића Косовског и Павла Блажарића. Неко време био је и вршилац дужности шефа горског штаба. У ратовима 1912-1918. се истакао официрском храброшћу и способношћу што му је донело чин потпуковника.[1][2]
| Маринко Алексић | |
|---|---|
 Маринко Алексић Миша | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Маринко Алексић |
| Датум рођења | 1876 |
| Место рођења | Куршумлија, Османско царство |
| Датум смрти | 27. мај 1923. (46/47 год.) |
| Место смрти | Велики Бечкерек, Краљевина СХС |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ П. Д. С. Јеринић, Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912, Добровољачки гласник, бр. 32, Београд 2008, 32-33.
- ^ Српско Наслеђе Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2015), Приступљено 5. 4. 2013.
