Википедија

Маргарет Мичел

америчка књижевница

Магарет Мичел (енгл. Margaret Munnerlyn Mitchell; Атланта, 8. новембар 1900 — Атланта, 16. август 1949) је била америчка књижевница, која се у свету прославила романом Прохујало са вихором, за који је 1937. године добила Пулицерову награду.[4][5] Овај роман, продат у преко 30 милиона примерака, сматра се једном од најпопуларнијих књига свих времена.

Маргарет Мичел
Маргарет Мичел
Лични подаци
Датум рођења(1900-11-08)8. новембар 1900.
Место рођењаАтланта, САД
Датум смрти16. август 1949.(1949-08-16) (48 год.)
Место смртиАтланта, САД
Потпис
Смитов колеџ[1] (MA)[2] (honoris causa)[3]

Биографија

уреди

Маргарет Мичел је рођена у Атланти (Џорџија, САД), отац Јуџин био је адвокат, а мајка Мери Изабел суфражеткиња. По завршетку Вестминстер школе, кренула је на Смит Колеџ, али се 1918. због смрти мајке вратила кући и убрзо је почела да пише за новине. Њено најпознатије дело, роман Прохујало са вихором, објавила је 1936. године.

Погинула је у саобраћајној несрећи 1949. године.

Породична историја

уреди

Маргарет Мичел је била јужњакиња, рођена и доживотна становница Џорџије. Рођена је 1900. године у имућној и политички утицајној породици. Њен отац, Јуџин Мјуз Мичел, био је адвокат, а њена мајка, Мери Изабел „Мејбел“ Стивенс, била је суфражекиња и католичка активисткиња. Имала је два брата, Расела Стивенса Мичела, који је умро у детињству 1894. и Александра Стивенса Мичела, рођеног 1896. године.[6][7]

Маргаретина породица по очевој страни су били потомци Томаса Мичела, пореклом из Абердиншира у Шкотској, који се настанио у округу Вилкс у Џорџији 1777. године и учествовао у Америчком рату за независност. Томас Мичел је по занимању био геометар. Био је на геодетском путовању у округу Хенри, Џорџија, у кући господина Џона Лоуа, око 6 миља од Мекдона, Џорџија, када је умро 1835. и сахрањен је на тој локацији.[8] Вилијам Мичел, рођен 8. децембра 1777, у Лисборну, округ Еџфилд, Јужна Каролина, преселио се између 1834. и 1835. на фарму дуж реке Саут у заједници Флат Рок у Џорџији.[8] Вилијам Мичел је умро 24. фебруара 1859. у 81. години и сахрањен је на породичном гробљу у близини државног парка Панола Маунтин.[8] Њен прадеда Исак Грин Мичел преселио се на фарму дуж пута Флат Шоулс који се налази у заједници Флат Рок 1839. године. Четири године касније продао је ову фарму Ајри О. Макданиел и купио фарму 3 миље даље низ пут на северној страни реке Саут у округу Декалб, Џорџија.[8]

Њен деда, Расел Крафорд Мичел, из Атланте, пријавио се у војску Конфедерације 24. јуна 1861. и служио је у Худовој тексашкој бригади. Био је тешко рањен у Бици код Шарпсбурга, деградиран због „неефикасности” и затим је радио медицинска брат у Атланти.[9] После грађанског рата, зарадио је велико богатство снабдевајући дрвену грађу за брзу обнову Атланте. Расел Мичел је имао тринаесторо деце од две жене; најстарији је био Јуџин, који је дипломирао на Правном факултету Универзитета Џорџије.[6][10][11]

Маргаретин прадеда по мајци, Филип Фицџералд, емигрирао је из Ирске и на крају се населио на плантажи робова, Рурал Хоум, у близини Џонсбора, Џорџија, где је имао једног сина и седам ћерки са својом супругом Еленор Макгахан, која је била из ирске католичке породице са везама са колонијалним Мерилендом.[12] Маргаретини баба и деда, венчани 1863. године, били су Ени Фицџералд и Џон Стивенс; он је такође емигрирао из Ирске и постао капетан у војсци Конфедерације. Џон Стивенс је био просперитетни градитељ некретнина након грађанског рата и један од оснивача уличне железнице Гејт Сити (1881), Атлантског тролебуског система у којем су кола вукла мазге. Џон и Ени Стивенс су имали дванаесторо деце; седмо дете је била Меј Бел Стивенс, која се удала за Јуџина Мичела.[11][13][14] Меј Бел Стивенс је студирала у манастиру Белевју у Квебеку и завршила образовање на Институту за жене у Атланти.[7]‍:13

 
Фотографија младе жене (вероватно Мичел) на предњем тријему сеоског дома, око 1920.

Новине Атлантски устав наводе да су се Меј Бел Стивенс и Јуџин Мичел венчали у вили невестиних родитеља у Џексон улици 8. новембра 1892:

деверуша, госпођица Ени Стивенс, била је лепа као француски пастел, у директорском костиму од жутог сатена са дугим капутом зелених сомотних рукава и прслуком од златног броката... Млада је била лепа визија младалачке љупкости у њеном огртачу од изузетне боје слоноваче и сатена... њене папуче су биле од белог сатена укражене бисерима... послужена је елегантна вечера. Трпезарија је била украшена бело и зелено, осветљена безбројним свећама у сребрним свећњацима... Поклон млади од њеног оца била је елегантна кућа и плац... У 11 сати госпођа Мичел се појавила у лепој хаљини за излазке од зеленог енглеског платна са својим раскошним сомотним шеширом и опростила се од својих пријатеља.[15]

Рани утицаји

уреди

Маргарет Мичел је своје рано детињство провела на Џексон Хилу, источно од центра Атланте.[16] Њена породица је живела у близини њене баке по мајци, Ени Стивенс, у викторијанској кући обојеној јарко црвеном бојом са жутим украсима.[17] Госпођа Стивенс је била удовица неколико година пре Маргаретиног рођења; Капетан Џон Стивенс је умро 1896. Након његове смрти, наследила је имање у улици Џексон где је живела Маргаретина породица.[18]‍:24

Бака Ени Стивенс била је прилично карактерна, и вулгарна и тиранин. Након што је преузела контролу над новцем свог оца Филипа Фицџералда након што је он умро, потрошила је посед на своје млађе ћерке, укључујући Маргаретину мајку, и послала их да заврше школу на северу. Тамо су сазнали да се ирски Американци не третирају као равноправни са осталим имигрантима.[17]‍:325 Маргаретин однос са баком ће постати споран у каснијим годинама када је ушла у одрасло доба. Међутим, за Маргарет, њена бака је била одличан извор „информација очевидца“ о грађанском рату и реконструкцији у Атланти пре њене смрти 1934. године.[19]

Девојаштво на Џексон Хилу

уреди

У несрећи која је била трауматична за њену мајку иако је била неповређена, када је Мичел имала око три године, њена хаљина се запалила на гвозденој решетки. Бојећи се да ће се то поновити, њена мајка је почела да је облачи у дечачке панталоне и добила је надимак „Џими“, име лика из стрипа, Мали Џими.[20] Њен брат је инсистирао да она мора да буде дечак по имену Џими да би се играла са њим. Пошто није имала сестре са којима би се играла, Мичел је рекла да је била дечак по имену Џими до своје четрнаесте године.[18]‍:27–28

Стивенс Мичел је рекао да је његова сестра била мушкобањаста мада би се повремено радо играла луткама и да је волела да јаше свог понија из тексашке равнице.[21] Као мала девојчица, Мичел је сваког поподнева јахала са ветераном Конфедерације и једном дотераном младом дамом. As a little girl, Mitchell went riding every afternoon with a Confederate veteran and a young lady of "beau-age".[22] Одгајана је у ери када су се деца „видела, а не чула“ и када јој није било дозвољено да искаже своју личност трчањем и вриском недељом поподне док је њена породица била у посети родбини.[23]

Прохујало са вихором

уреди

Књига Прохујало са вихором описује робовласничко друштво америчког југа у другој половини 19. века и Амерички грађански рат. Објављена је 1936. године, а веома брзо је снимљен и филм са Вивијен Ли и Кларк Гејблом у главним улогама, који је 1940. добио осам Оскара.

Књига је ушла у историју по томе што је током првог дана у књижарама продата у педесет хиљада примерака, а у наредној години у милион примерака. Преведена је на тридесет језика и брајеву азбуку.

Референце

уреди
  1. ^ „Notable Alumnae - Smith College”. www.smith.edu. Архивирано из оригинала 08. 03. 2018. г. Приступљено 05. 07. 2022. 
  2. ^ „Gone With the Wind's Unsung Heroine”. Alumnae.smith.edu. Архивирано из оригинала 1. 12. 2018. г. Приступљено 6. 11. 2020. 
  3. ^ „Honorary Degrees”. Smith College. 
  4. ^ „Margaret Mitchell | American novelist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 22. 10. 2017. 
  5. ^ „5 Honors Awarded on the Year's Books: ...”. The New York Times. 26. 2. 1937. стр. 23. 
  6. ^ а б Candler, Allen D.; Evans, Clement A. (1906). Cyclopedia of Georgia. 2 of 3. Atlanta, Georgia: State Historical Association. стр. 602—605. OCLC 3300148. 
  7. ^ а б Johnson, Joan Marie (2008). Southern Women at the Seven Sister Colleges: Feminist Values and Social Activism, 1875-1915. ISBN 9780820330952. 
  8. ^ а б в г Mitchell, Stephens. „Margaret Mitchell and Her People in the Atlanta Area”. The Atlanta Historical Bulletin. 
  9. ^ Simpson, Harold B. (1977). Hood's Texas Brigade: A Compendium. Hillsboro, TX: Hill Jr. College Press. стр. 69. ISBN 0912172223. 
  10. ^ Garrett, Franklin M. (1969). Atlanta and Environs: a chronicle of its people and events. 1. Athens, Georgia: University of Georgia Press. стр. 819. ISBN 0820302635. 
  11. ^ а б Ruppersburg, Hugh (2007). The New Georgia Encyclopedia Companion to Georgia Literature. Athens, Georgia: University of Georgia Press. стр. 326. ISBN 9780820328768. 
  12. ^ „Fitzgerald House”. 
  13. ^ Historical Jonesboro/Clayton County Inc. Jonesboro-Historical Jonesboro. стр. 8. ISBN 0-7385-4355-1. . Mount Pleasant, SC: Arcadia Publishing, 2007.
  14. ^ Reed, Wallace Putnam (1889). History of Atlanta, Georgia: with illustrations and biographical sketches of some of its prominent men and pioneers. Syracuse, New York: D. Mason & Co. стр. 563. OCLC 12564880. 
  15. ^ The Chi Phi Chakett: Graduate Personals. January 1893, Vol. V, p. 135.
  16. ^ Hobson, Fred C. (2002). South to the future: an American region in the twenty-first century. Athens, GA: University of Georgia Press. стр. 19. ISBN 0-8203-2411-6. 
  17. ^ а б Pyron, Darden Asbury (1991). Southern Daughter: the life of Margaret Mitchell. New York: Oxford University Press. стр. 37. ISBN 978-0-19-505276-3. 
  18. ^ а б Walker, Marianne (1993). Margaret Mitchell and John Marsh: the love story behind Gone With the Wind. Atlanta, GA: Peachtree Publishers. ISBN 9781561456178. 
  19. ^ Farr, Finis. Margaret Mitchell of Atlanta: the author of Gone With the Wind. стр. 51—52. ISBN 978-0-380-00810-0. . New York: William Morrow, 1965.
  20. ^ Jones, Anne Goodwyn. Tomorrow is Another Day: the woman writer in the South 1859–1936. стр. 322. ISBN 0-8071-0776-X. . Baton Rouge, LA: University of Louisiana Press, 1981.
  21. ^ Farr, Finis, Margaret Mitchell of Atlanta: the author of Gone With the Wind, p. 14.
  22. ^ Jones, A. G., Tomorrow is Another Day: the woman writer in the South 1859–1936, p. 321.
  23. ^ Radio interview with Medora Perkerson on radio station WSB in Atlanta on July 3, 1936 Retrieved June 9, 2012.

Литература

уреди
  • Bonner, Peter. Lost In Yesterday: Commemorating The 70th Anniversary of Margaret Mitchell's 'Gone With The Wind'. ISBN 978-0-9716158-9-2.  Спољашња веза у |title= (помоћ). Marietta, Georgia: First Works Publishing Co., Inc., 2006. .
  • Brown, Ellen F. and John Wiley. Margaret Mitchell's Gone With the Wind: A Bestseller's Odyssey from Atlanta to Hollywood. ISBN 978-1-58979-567-9. . Lanham, Maryland: Taylor Trade, 2011. .
  • Edwards, Anne. Road to Tara: The Life of Margaret Mitchell. ISBN 0-89919-169-X. . New Haven: Tichnor and Fields, 1983.
  • Farr, Finis. Margaret Mitchell of Atlanta: The Author of Gone With the Wind. ISBN 978-0-380-00810-0. . New York: William Morrow, 1965.
  • Mitchell, Margaret, Allen Barnett Edee and Jane Bonner Peacock. A Dynamo Going to Waste: Letters to Allen Edee, 1919–1921. ISBN 978-0-931948-70-1. . Atlanta, Georgia: Peachtree Publishers, Ltd, 1985.
  • Mitchell, Margaret and Patrick Allen. Margaret Mitchell: Reporter. ISBN 978-1-57003-937-9. . Athens, Georgia: Hill Street Press, 2000.
  • Mitchell, Margaret and Jane Eskridge. Before Scarlett: Girlhood Writings of Margaret Mitchell. ISBN 978-1-892514-62-2. . Athens, Georgia: Hill Street Press, 2000.
  • Pyron, Darden Asbury. Southern Daughter: The Life of Margaret Mitchell. ISBN 978-0-19-505276-3. . New York: Oxford University Press, 1991.
  • Walker, Marianne. Margaret Mitchell & John Marsh: The Love Story Behind Gone With the Wind. ISBN 978-1-56145-231-6. . Atlanta: Peachtree, 1993.

Спољашње везе

уреди
 
Маргарет Мичел на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Маргарет_Мичел&oldid=28877337”