Манастир Мртвица
Манастир Мртвица се налази у насељеном месту, на тешко приступачном гребену званом Мађерница, на територији општине Владичин Хан, у клисури Јужне Мораве. Манастир припада епархији врањској Српске православне цркве.
| Манастир Мртвица | |
|---|---|
  | |
| Опште информације | |
| Место | Мртвица |
| Општина | Владичин Хан |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | од 6. до 19. века |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
| www | |
Свој данашњи облик добила у обнови средином 19. века. Ипак, у њеном корпусу јасно се разликују: триконхални наос, који би најпре припадао рановизантијском градитељству 6. века, припрата, дограђена почетком 17. века, северни параклис, призидан 1837–1843. године, и трем с краја 19. века.
Манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородици представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Историја
уредиХрам Успења Пресвете Богородице се налази у селу Мртвица, 14 км од Владичиног Хана, на излазу из Грделичке Клисуре. Смештен је на платоу једва ширем од самог манастира са којег се пружа величанствен и незабораван поглед на околину. Грађевина је необична због разноликости облика и градитељских фаза. Према предању темељи манастира су постављени крајем петог или почетком шестог века. Храм је иконописан у византијском стилу. Раније је ово култно место било црква да би касније било претворено у манастир.
Садашње стање цркве последица је надоградње цркве кроз векове. По архитектури рекло би се да постоји неколико етапа у изградњи. Најстарија етапа спада у средњовековно или турско време.
Звонара је дрвена, саграђена 2008. године, на звону се налази грб краљевине Србије са следећим текстом: Грађани црквене општине цркве Успења Пресвете Богородице у селу Мртвици поклањају ово звоно које је купљено добровољним прилогом, а трудом господина Јована Ђ. Петровића шефа Џепске железничке станице 1892, а преливено 1997.
Целокупно сликарство у олтару и наосу је дело истог сликара или радионице и датира из XIX века. На фрескама у више наврата су вршене интервенције. Тематски репертоар иконостаса броји 25 икона и 2 целивајуће. Што се тиче богослужбених књига у цркви се чувају Минеји штампани у Москви 1868. године за јануар, фебруар, март, април, јун, јул и август месец. Минеји су купљени лета 1875.
Тетрапод и певнички сто у јужној певници су новије израде.
Архитектура
уредиЦрква, чије се три конхе непосредно ослањају једна на другу, засведена је полуобличастим сводом. Пространа припрата је паром пиластара подељена на два травеја у подужном правцу и засведена полуобличастим сводовима различите висине темена.
Живопис у припрати, програмски сведен на стојеће фигуре, опширан циклус Богородичиног акатиста допуњен сценама Гостољубља Аврамовог и Рођења Богородице, као и илустрацијом химне Пророци су те наговестили, узорно је дело путујућих сликара Грка из друге деценије 17. века. У цркви су сачуване зидне слике настале 1866. године.
Упркос недостатку извора и археолошкој неистражености, претпоставку да је у време турске владавине овде постојао жив манастирски центар оснажују остаци полупећинске спратне градње подно цркве. Донедавно парохијална црква данас функционише као католикон женског манастира.
Галерија цркве
уреди
Галерија живописа
уреди
Види још
уредиРеференце
уредиСпољашње везе
уреди- „Црква Св. Богородице — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Црква Св. Богородице
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
