Манастир Милошевац
Светопокровски Манастир Милошевац је српски средњовјековни манастир који је откривен археолошким истраживањем. Припада Митрополији бањалучкој Српске православне цркве, налази се у Приједору, покрај ријеке Милошевице, на размеђи насеља Чиркин Поље и села Орловаца.
| Манастир Милошевац | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Митрополија бањалучка |
| Оснивање | 14. вијек |
| Оснивач | Стефан Драгутин |
| Управник | Епископ марчански Сава (Бундало) |
| Посвећен | Покрову пресвете Богородице |
| Локација | |
| Место | Насеље Милошево у Приједору |
| Држава |  Република Српска |
| Координате | 44° 58′ 18.84″ N 16° 44′ 12.84″ E / 44.9719000° С; 16.7369000° И |
  Манастир Милошевац Манастир Милошевац на карти Босне и Херцеговине | |
Историја
уредиУтврђено је, да је ова манастирска црква кориштена у касном средњем вијеку.[1] Према наводима у старој црквеној документацији, манастир Милошевац налазио се у близини рјечице Милошевице у насељу Чиркин Поље (у народу познато као и калуђерско поље), на мјесту под називом Црквина.[2] Манастир је страдао, као и остали на овом подручју, током аустријско-турског рата 1683-1699. године. Постоји историјски податак везан за 1690. када се помињу проигуман Аксентије Милошевац и јеромонах Тимотије Милошевац који су највјероватније били монаси из манастира Милошевац. Према народном вјеровању у овом крају, Црква Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу изграђена је 1890. од камена порушеног манастира Милошевац.[3] На мјесту порушеног манастира развило се гробље. У Шематизму Митрополије Дабробосанске за 1884, 1885 и 1886 се каже: да поред Приједора постоји један манастир на равници обраслој шумом, док шематизам Митрополије бањалучко-бихаћке из 1901 наводи: да поред Приједора постоји један манастир гдје се развило гробље. На овом мјесту се и данас врше сахране. Често се приликом ископавања гробница наилазило на опеку, камен па чак и на остатке темеља.[4]
Обнова
уредиАвгуста 2018. започета је обнова манастира на иницијативу Епископа бањалучког Јефрема, а 18. новембра исте године су освећени темељи.[5] Нови манастир се налази у непосредној близини старог. Манастир је посвећен Покрову пресвете Богородице. Објекат је димензија 28х18метара и рађен је у византијском стилу.[6] Кумови манастира су Марко Павић из Приједора и Винко Вујасин из Бања Луке. Његова светост патријарх српски г. Иринеј посјетио је темеље храма 5. маја 2019.[7] Током 2020. изграђена је манастирска црква без куполе са звоницима.[8] Освештана су четири звона и једанаест крстова, као и темељи манастирског конака.[9] Његова светост патријарх српски г. Порфирије посјетио је манастир Милошевац 23. октобра 2021. гдје је заједно са Епископом Јефремом служио литургију. Посјета је уприличена поводом завршетка грађевинских радова на манастиру, као и покривању манастирског конака.[10] Дана 14. октобра 2023. године манастир је прославио своју крсну славу, те је исти настањен са монасима из манастира Осовице из Српца, док је владика бањалучки као настојатеља манастира именовао свог викарног владику Саву Бундала, епископа марчанског. Манастир Милошевац је тренутно највећи манастир у епархији бањалучкој и један од најљепших и највећих у Српској православној цркви.
Референце
уреди- ^ Manastiri u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini
- ^ „Dodik i episkop Jefrem započeli posjetu manastiru Miloševac kod Prijedora”. Srpskainfo. 13. 3. 2021. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ „Патријарх Иринеј посјетио манастир Милошевац”. Глас Српске. 5. 5. 2019. Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ „Čirkin polje gradi se manastir posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice (video)”. Kozarski vijesnik. 19. 10. 2018. Приступљено 18. 7. 2019.[мртва веза]
- ^ Majstorović, Bojana (3. 9. 2020). „KAMEN IZ AFRIKE ZA SRPSKU SVETINJU Kako teče obnova manastira Miloševac u Prijedoru”. Srpska info. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ „Pod Kozarom niče veleljepno zdanje - manastir Miloševac”. 1. 1. 2020. Архивирано из оригинала 25. 02. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ „Патријарх Иринеј посјетио манастир Милошевац”. РТРС. 5. 5. 2019. Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ Sovilj, Z. (09. 05. 2021). „MANASTIR MILOŠEVAC DUHOVNI CENTAR PRIJEDORA I POTKOZARSKOG KRAJA”. Kozarski vjesnik. Приступљено 25. 2. 2022.[мртва веза]
- ^ „Manastir Miloševac Prijedor: Osveštana četiri manastirska zvona i temelji manastirske kapele i konaka – FOTO”. PrijedorDanas. 1. 8. 2020. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ „DOČEKALI GA BROJNI VJERNICI Patrijarh Porfirije stigao u manastir Miloševac kod Prijedora”. Srpska info. 23. 10. 2021.
