Манастир Липовац
Манастир Липовац је женски манастир налази се недалеко од Алексинца код истоименог села и припада Епархији нишкој Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
| Манастир Липовац | |
|---|---|
 Манастирска црква | |
| Опште информације | |
| Место | Липовац |
| Општина | Општина Алексинац |
| Држава |  Србија |
| Координате | 43° 33′ 41″ N 21° 50′ 4″ E / 43.56139° С; 21.83444° И |
.svg)  Манастир Липовац Манастир Липовац на карти Србије | |
| Врста споменика | манастир |
| Време настанка | 14. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | управница игуманија Ирина Јовановић |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Старешина манастира је игуманија Ирина (Јовановић), са сестринством на челу од 2021. године. Духовник манастира је јеромонах Евстатије Бабић.[1]
Прошлост
уредиПодигнут је у другој половини 14. века на извору Санстефанске реке, код стене Лесковик на којој се налазио утврђени град. Првобитно је црква подигнута као придворна црква непознатог локалног великаша (велможе). Он је са породицом[а] сахрањен у њеном југозападном делу, у богато обдареним гробницама. Првобитно је манастирска богомоља била посвећена Св. архиђакону Стефану.[2]
Крајем века, монах Герасим је 1399. године цркви доградио нартекс и живописао га. Црква је тада претворена у манастир, чијем властелинству су српски кнезови Стефана и Вук Лазаревић додали и неке своје винограде.
Током отоманског доба, манастир Липовац се помиње у њиховим дефтерима. Његова унутрашњост је поново живописана крајем XV века и делови тог сликарства се данас могу видети на пандатифима и куполном тамбуру.
У 19. веку, манастирски комплекс је добио нов конак, који је подигнут северозападно од саме цркве, којој је 1938. године на западној страни дозидана кула звонара великих димензија. Том приликом је руски сликар из Молдавије Иван Дикин осликао целокупну унутрашњост манастирске цркве.
Изглед манастирске цркве
уредиСама црква има основу триконхоса са куполом, а касније су јој на западној страни дограђени нартекс (1399) и велики звоник (1938). године. Раније је њен храмовни светац био свети Стефан, а данас је посвећена Преображењу Господњем.
Заштитни радови
уредиЗаштитни радови на црквеној архитектури су обављени у мањој мери 1953. године. Касније су уследили радови на археолошком истраживању комплекса, након чега су рестаурирани црква, стари конак и велики бедем. Данас се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[3].
Старешине манастира
уреди- Дионисије Пантелић, (1974—2005)[4]
- Меланија Пантелић, (2005—2020)[4]
- Ирина Јовановић, (2021—тренутна)[5]
Галерија
уреди- Црква и порта
- Иконостас и фрескопис
Напомене
уреди- ^ Поред њега сахрањени су његова супруга која је преминула на порођају и троје деце.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Радио Глас - Архива :: Животопис игуманије Ирине Јовановић”. www.radioglas.rs. Приступљено 2023-06-03.
- ^ "Правда", Београд 28. август 1906.
- ^ „Манастир светог Стефана — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Липовац, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. - ^ а б „УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ МАТИ МЕЛАНИЈА (ПАНТЕЛИЋ) ИГУМАНИЈА МАНАСТИРА СВЕТОГ СТЕФАНА У ЛИПОВЦУ”. Православна Епархија нишка (на језику: српски). Приступљено 2020-09-26.
- ^ МИ, Агенција. „Животопис игуманије Ирине Јовановић”. Радио Глас 92 MHz (на језику: српски). Приступљено 2021-01-09.
Литература
уреди- „Манастир светог Стефана — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Липовац, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
