Манастир Лавра Светог Симеона Мироточивог
Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Манастир Стара варош је манастир Српске православне цркве кроз саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици васкрсао је и манастир Лавра са храмом Светог Симеона Мироточивог, Дом патријарха Гаврила Дожића и Духовни центар на ушћу Рибнице у Морачу, у Старој вароши, на мјесту некадашњег Немањиног града.
Манастир Стара варош | |
---|---|
Основни подаци | |
Јурисдикција | Митрополија црногорско-приморска |
Оснивање | 15. вијек |
Оснивач | Иван I Црнојевић |
Управник | игуман Игњатије Мијовић |
Место | Стара варош, Подгорица |
Држава | Црна Гора |
Историја
уредиОд 1474. године када је Мехмед II Освајач освојио и Цариград и Рибницу, данашњу Подгорицу, он је направио тврђаву Депедоген од онога што је ту постојало од 2. вијека п. н. е, па редом до Светога Симеона. Од тада, Турци су овдје владали као окупатори све до Берлинског конгреса (1878) када је Црна Гора, поред осталих градова добила и Подгорицу, у коју је црногорска војска ушла на Савиндан, 27. јануара 1879. године. У данашње вријеме Немањин град је поново почео да васкрсава светом литијом Светог Симеона и обновом манастир Лавра са храмом који потиче највјероватније из 15. вијека.[1]
Садашњост
уредиУ Подгорици је 21. фебруара 2015. одржана традиционални Светосимеоновски сабор којим Митрополија црногорско-приморска сваке године завршава спомен на родоначелника светородне лозе Немањића Стефана Немању, потоњег Светог Симеона Мироточивог. Свету службу у саборном храму Христовог васкрсења служио је архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије са шесторицом епископа наше помјесне Цркве – бихаћко-петровачким Атанасијем, будимљанско-никшићким Јоаникијем, полошко-кумановским Јоакимом, брегалничким Марком, нишким Јованом и пакрачко-славонским Јованом, и многобројним свештенством. Након Литургије улицама Подгорице је прошла Светосимеоновска литија, предвођена архијерејима и свештенством. На Немањином граду, на ушћу Рибнице у Морачу, благосиљан је славски колач и одржана духовна академија. Потом је на Немањином граду, обављено освећење катакомбне црквице манастира – Лавре Светог Симеона Мироточивог и Духовног центра. Данас у оквиру манастира – Лавре Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду имамо обновљени храм Светог Симеона Мироточивог, конак са Духовним центром, Дом Патријарха Гаврила Дожића, као и метох у мјесту Брскут, са храмом Рођења Пресвете Богородице и конаком чија је обнова у току. Манастир Лавра Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у будућности ће служити и као зимска резиденција митрополита црногорско – приморских. У манастирској порти се налази и споменик Стефану Немањи – Преподобном Симеону Мироточивом, постављен у марту 2018. године, рад вајара проф. Миодрага Живковића.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Нови портал Митрополије црногорско-приморске | Српска Православна Црква [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 05. 09. 2019. г. Приступљено 18. 02. 2019.
- ^ „Освештан манастир на Немањином граду у Подгорици | Српска Православна Црква [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 19. 02. 2019. г. Приступљено 18. 02. 2019.
Спољашње везе
уреди- Нови портал Митрополије црногорско-приморске | Српска Православна Црква (Званични сајт) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2019)
- Манастири
- Mitropolija Crnogorsko-primorska: Kratka istorija (Glava 8)
- Освештан манастир на Немањином граду у Подгорици | Српска Православна Црква (Званични сајт) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2019)