Манастир Короглаш
Короглаш је некадашњи манастир, чији се остаци налазе код села Милошева, 6 km северозападно од Неготина.
| Манастир Короглаш | |
|---|---|
 Манастирска црква | |
| Опште информације | |
| Место | Милошево |
| Општина | Општина Неготин |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Манастир |
| Време настанка | 15. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Прошлост
уредиНије познато када га је и ко подигао, не зна се чак ни коме је био посвећен (локално становништво се код манастирске црква окупља на Спасовдан и Ђурђевдан), али се, на основу стилске анализе, може рећи да припада Моравском стилу, XIV век или (почетак XV века). Пошто је црква дуго била порушена, њено фрескосликарство је практично уништено,али преостали фрагменти показују да је било квалитетно[1]. Радови на конзервацији архитектуре обављени су 1975. и 1976. године, а новија археолошка истраживања су открила, око цркве, већу некрополу из средњег века, у којој је пронађен богат погребни материјал у око 150 гробова. Гробови су били богати накитом, византијским скифатом, пређицама, копчама, сребрним дугмадима и осталим материјалом који датира од XII векa do XIV векa.
У цркви је поред фрагмената глеђосане и неглеђосане керамике и стаклених посуда нађен и новац Андроника и Михаила IX Палеолога.
Манастир Короглаш се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1]. Археолошки налази из цркве и некропола око ње се налазе у склопу сталне поставке Музеја Крајине у Неготину.
Архитектура
уредиМанастирска црква има једнобродну основу, са олтарском апсидом која је споља тространа, а изнутра полукружна и засведена полукалотом. Покривена је кровом на две воде, направљеним током конзерваторских радова у 20. веку, а изграђена је од локалног притесаног камена који се лако обрађује, уз који се јављају декоративни елементи црвене боје, у облику кругова и крстова, а као везивно средство се користио кречни малтер. Њена спољашњост је додатно украшена нишама, које се завршавају полулуковима.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Манастир Короглаш — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Короглаш, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
Литература
уреди- „Манастир Короглаш — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Короглаш, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
