Манастир Добрска Ћелија
Манастир Добрска Ћелија припада Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве. Налази се у Добрском Селу, у близини Цетиња, у пространој и дубокој ували између брда Добрштака, Вртијељка и Цеклинштака.[1]
| Манастир Добрска Ћелија | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Митрополија црногорско-приморска Српска православна црква |
| Оснивање | 15. вијек |
| Оснивач | Иван Црнојевић |
| Место | Добрско Село |
| Држава | Црна Гора |
Историја
уредиУ 15. вијеку село се помиње под именом Добро, а понегде и Горње Добро. Стари назив село је добило због плодног земљишта, а данашњи због положаја кућа које су до брда. Манастир је саграђен у време Ивана Црнојевића, у 15. веку и сматра се да је био метох Цетињског манастира. Сам назив манастира говори да је на том месту првобитно била испосница.
У манастиру је живео црногорски владика Сава Очинић у доба када је разрушен стари Цетињски манастир. Владика Сава је сахрањен испред манастирске цркве где се и данас налази његова гробница.
Манастирска црква
уредиМанастирска црква посвећена је Успењу Пресвете Богородице и у народу је називају још Црква Свете Госпође.[2] Грађена је као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом, једноделним звоником на преслицу и тремом.
На западну фасаду се наслања пространи трем, који носе два озидана масивна стуба и два дрвена. Стране трема имају делимично подигнуте зидове који стварају неку врсту камене клупе који се продужава и уз западну фасаду цркве. Конструкција трема је од дрвета, а поплочан је каменим плочама. Унутрашњост цркве је засведена полуоблнчастим сводом, ојачаним са два попречно постављена лука. Под је од камених плоча.
Иконе на иконостасу су новијег датума и рад су игуманије манастира Брчели, мати Еликониде. У цркви се чува делић моштију Светог Агатоника.
Конак
уредиМанастирски конак представља посебну архитектонску вредност са приземљем грађеним у виду низа лукова, од фино тесаног камена. Конак представља један од најлепших и најбоље очуваних примера народног градитељства у склопу сакралног комплекса.
Петар II Петровић Његош је 1842. године у манастиру у Добрском Селу отворио народну школу, као другу отворену школу у тадашњем делу слободне Црне Гора. Школа је у манастиру радила до 1948. године.
У Ћелији Добрској сестринство су чиниле настојатељица мати Олимпијада (Вуковић) и монахиња сестра Христина. Олимпијада Вуковић (1935-2019) била је од 1993. до 2019. године игуманија овог манастира[3]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Светигора/Манастир Добрска Ћелија[мртва веза]
- ^ „СПЦ/Слава манастира Добрска ћелија”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2015. г. Приступљено 27. 06. 2016.
- ^ „Упокојила се у Господу мати Олимпијада (Вуковић)”. СПЦ. 30. 7. 2019. Архивирано из оригинала 30. 07. 2019. г. Приступљено 30. 7. 2019.
