Манастир Благовештење (Каблар)
Манастир Благовештење се налази под Кабларом узводно уз Мораву, с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале Овчар Бања. У саставу је Епархије жичке[1] и убраја се у споменике културе од великог значаја.
| Манастир Благовештење (Каблар) | |
|---|---|
.jpg) Манастир Благовештење | |
| Опште информације | |
| Место | Овчар Бања |
| Општина | Чачак |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | манастир |
| Време настанка | 12. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | Српска православна црква |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
| www | |
У манастирском кругу, сем цркве, постоји неколико зграда и конака подигнутих у разним временима.
Старешине манастира били су: Николај Лазовић, Данило Здравковић, Василије Домановић, Јулијан Кнежевић, Антоније Ђурђевић, Платон Милојевић, Георгије Добросављевић и садашња игуманија Михаила Пантић.[2]
Архитектура манастирске цркве
уредиЦрква има основу у облику крста са апсидом на истоку. На западу уз њу је у новије време прислоњен један трем с дрвеним стубовима. Кубе носе луци подухваћени пандантифима. Свод је обличаст. Осмострани тамбур кубета израђен је од тесане сиге. Судећи по кубету, могло би се претпоставити да је и остали део цркве од истог материјала. Изузетак би вероватно чинио олтар за који је Вук забележио „да је нађиват“ пошто се „некад био одвалио и срушио доњу страну ћелија“.[3]
Извесни архитектонски елементи указују да је Благовештење могло бити сазидано у време процвата тзв. „рашке школе“, тј у XII-XIII веку. Међутим натпис изнад улазних врата на западном зиду цркве, у трему, каже да је храм подигнут 1602. године.
Он гласи:
- „Изволенијем оца и поспешенијем сина и свршенијем Светог духа сазда се сиј свети и божествени храм Благовештеније пресвјатија владичице наше Богородице и присно дјеве Марије в времена тешка и нужна, трудом и усердијем игумана кир Никифора с братијами и сврши се в лето 7110“ тј 1602. године.
Други запис у цркви на северном зиду који одваја наос од припрате, обавештава да је унутрашњост храма живописана 1632. године.
Од старог иконостаса је остала сачувана престолна икона са Христом из времена оснивања. Манастир је познат по преписивачкој школи.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Епархија жичка”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2017. г. Приступљено 29. 04. 2014.
- ^ „Manastir Blagoveštenje”. Avanturista (на језику: енглески). 2020-09-22. Архивирано из оригинала 30. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-30.
- ^ „Manastir Blagoveštenje | Manastiri u Srbiji”. manastiriusrbiji.com (на језику: бошњачки). 2015-02-23. Приступљено 2023-01-30.
