Манастир Ајдановац
Манастир Ајдановац припада Епархији нишкој Српске православне цркве и налази на обронцима Јастрепца, недалеко од Прокупља. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]
| Манастир Ајдановац | |
|---|---|
 Манастир Ајдановац | |
| Опште информације | |
| Место | Велика Плана |
| Општина | Општина Прокупље |
| Држава |  Србија |
| Координате | 43° 20′ 53″ N 21° 22′ 53″ E / 43.34806° С; 21.38139° И |
.svg)  Манастир Ајдановац Манастир Ајдановац на карти Србије | |
| Врста споменика | Манастир |
| Време настанка | 14. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
| www | |
Манастирска црква посвећена светом Ђорђу, подигнута је око 1321. године,[2] или непосредно по турском освајању Балкана (око 1485)[3] а живописана 1492. године. У неколико наврата (1887, 1907. и 1949) манастир је обнављан и тада је добио конаке и спомен-чесму, а радови на конзервацији његовог фрескосликарства и архитектуре обављени су током 1996. и 1997. године.
Лукијан Димитријевић, био је старешина манастира у периоду од 1996. до 2020.[4]
Манастирска црква
уредиМанастирску цркву одликује скромна и једноставна архитектура, без украса на њеној спољашњости која је била омалтерисана, а припада групи ретких цркава, које су подигнуте мало након отоманских освајања. Њена основа је једнобродна, са нартексом и отвореним тремом на једној и полукружном олтарском апсидом на другој страни. Над њом је обичан кров на две воде, без кубета или звоника, док се нише у источном зиду користе као ђаконикон и проскомидија.
Живопис у њеној унутрашњости, очуван је делимично, а сматра се да су га радили мајстори са севера данашње Грчке, на шта указују стилске особине усмерене ка декоративном изразу, грешке у натписима и одређена иконографска решења, као света Марина у борби са ђаволом или додавање дечака коњаничкој представи светог Ђорђа.[1] По свом садржају, поред зоне стојећих фигура и медаљона изнад њих, уочљиви су циклуси светог Ђорђа и Великих празника,као и опширни приказ Страшног суда.[1]
Извори
уреди- ^ а б в „Манастир Ајдановац — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Ајдановац, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. - ^ Б.М. Ђинђић, Манастир Св. Великомученика Георгија – Ајдановац, Ниш 2008.
- ^ Споменичко наслеђе Србије. Непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја, Београд 2007]]
- ^ МИ, Агенција. „Упокојио се у Господу јеромонах Лукијан (Димитријевић)”. Радио Глас 92 MHz (на језику: српски). Приступљено 2020-07-16.
Литература
уреди- „Манастир Ајдановац — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Ајдановац, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
