Мали Иђош

Мали Иђош
Мали Иђош;
	Црква свете Ане у Малом Иђошу
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Општина	Мали Иђош
Становништво
— 2022.	4.118
— густина	56/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 42′ 23″ С; 19° 39′ 47″ И / 45.70634° С; 19.66298° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	98 m
Површина	87,3 km2
	Мали Иђош Мали Иђош на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24321
Позивни број	024
Регистарска ознака	SU

Мали Иђош (мађ. Kishegyes) је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Севернобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 4.118 становника.^[1]

Назив

Назив највероватније долази од мађарских речи киш хеђеш (мађ. Kishegyes = мали брдовити).

Географија

Најмања општина у Војводини (по пространству), има насељена места, поред Малог Иђоша, још и Фекетић и Ловћенац. Магистрални ауто-пут и железничка пруга Београд — Нови Сад — Суботица, пресецају ово подручје и пролазе кроз насељена места у општини. Овде се налазе Железничка станица Мали Иђош поље и Железничка станица Ловћенац. Кроз место пролази река Криваја.

Овде се налазе Туристичка организација општине Мали Иђош и Музеј пекарства.

Историја

Преци већине данашњих житеља на ове просторе стигоше у пролеће 1769. године из Сентандраша, жупанија Бекеш. При поновном насељавању око стоседамдесеторо њих село је градило на обе обале потока Криваја (Бачер).

Током XVIII и XIX века на ово подручје се досељавају Немци, Мађари и други народи. Код Малог Иђоша се 1849. год. одиграла битка између мађарских и аустријских трупа. После Другог светског рата, колонизацијом становништва из Црне Горе и других крајева Југославије формира се нови састав становништва. Село Секић тада добија назив Ловћенац.

Мали Иђош лежи насред Бачке, у котлини брежуљака Телечка. Њено већинско становништво чине Мађари и Срби. Са именом општине Мали Иђош први пут се срећемо 1476. године без наведене жупаније, када су убележена имања Маротијевих у Потисју. Два села су била у данашњим атарима Иђоша, судећи бар по називима других наведених места. Међутим 14 година раније у једном документу се помиње пуста Хеђештхурол (Hegyesthurol). 16. фебруара 1462. године на молбу своје мајке краљ Матија Корвин као украс Ержебетином двору поклања сва места и пусте наведене у документу. Село се у историјским документима помиње до овог догађаја. Међутим унутрашњост земљине коре говори нешто друго. Ископине из 1906-1907. говоре о добу сеобе народа. Једна од наших заоставштина из 1522. године – где додуше фали део који се односи на Иђош – је харачки списак који је веома значајан запис. Кметови Јохана Хегешија у селу Девечер (данашњи назив атара северно од Србобрана), кметови Бласиуса Хегешија у селу Бетерен (Бетер је вероватно део данашњег Темерина) су плаћали харач.

Пропаст краја почео је 1514. године. Устанак Доже Ђерђа осим материјалне штете, конфисковања стоке однео је и неизмерно много људских живота. Поврх свега десио се и пораз код Мохача.

Сулејман и његови везири су са својом војском након победе на повратку прошли пределом између Дунава и Тисе. Институционална владавина Турака започиње након пада Будима, 1541. године. Након мохачке погибељи и село је опустошено, али се не зна тачно када. Чињеницу о изумирању села потврђује сегедински турски запис за порез 1553-54 године. Овом запису претходи сегедински устанак против Турака из 1552. године. Након почетничке среће становници Реске беже у Иђош испред турске војске, где их и затиче пописивање за порез.

Касније у турским записима о порезу Мали Иђош се помиње у суботичком пашалуку са 18 кућа порезника од 1580. до 1582. године, Велики Иђош са 17 кућа порезника 1580. године и са 23 кућа порезника 1590. године. 1652. године Иђошани порез плаћају Ференцу Вешеленију. 1655. године када се спроводило даривање имања оба Иђоша прелазе у власништво Адама Вешеленија. Оба села пропадају до краја XVII века. 1703. године обе пусте се још помињу као засеоци из турског доба. Током спровођења мера везаних за погранични појас, када се између осталог записују имања камаре, оба села се помињу као пусте. На једном документу се називају Киш Хиђош и Наги Хигијош а на другом Parvohygoš i Magnohygioš. Недуго затим камара даје у закуп атаре оба села деградирана у пусту.

Велики утицај на одлуку о насељавању пуста Мали Иђош и Велики Иђош имао је Антал Котман 1763. године. У свом извештају о локацијама, обе пусте је обележио као погодне за насељавање. Поновно насељавање је водио Пал Крушпер, директор сточарства камаре. Убрзо након што је објавио насељавање Малог Иђоша, јавили су се Мађари католици из Бекешсентандраша из жупаније Бекеш који су били вољни да се населе уз одређена права. Мали Иђош је 1769. године директор сточарства камаре обележио као место за дошљаке. Насељеници су стигли марта исте године. Поводом тога 21. март се од 1994. године обележава као дан села. Највећи догађај током историје у селу везује се за револуцију 1849. године. 14. јула мађарска војска је под вођством Рихарда Гујона извојевала своју последњу победу над Јелачићевом војском. ^[2]

Црква Свете Ане

Општина је 1771. године саградила светилиште, док је милостиви, Камара 1788. године саградила данашњу цркву. Црква саграђена у част Св. Ане је дужине 35 м, ширине 13 м, торањ је висок 35 м, док је целокупна површина 526 m². Оргуље које и дан данас функционишу саградио је Иштван Ковач, мајстор из Сегедина. Црква је више пута преуређивана. Последње преуређење већих сразмера датира из 1939. године. Споредни олтари и проповедаоница су тада смештени на место где и данас стоје.

Поред главног има и три споредна олтара који су грађени у поједностављеном барокном стилу. Слика главног олтара је дело мајстора Јосипа Франциска Фалконерија и представља Блажену Девицу између Св. Ане и Св. Јоакима. Слика је урађена 1791. године у Будиму. Слике споредног олтара су дело Мора Тана, (мађ. Than Mór) (1828—1899) сликара пореклом из Старог Бечеја, настале у Пешти 1868. године. Једна слика представља Св. Јосифа, тесара из Назарета, вереника Девице Марије, са малим Исусом на рукама.

Мали Иђош данас

Село има: предшколску установу, основну школу, библиотеку, дом здравља. Каријера многих писаца, ликовних уметника, глумаца, музичара, новинара потекла је из овог села. Носилац културних збивања је КУД Петефи Шандор. Име спортског клуба Еђшег тренутно представљају фудбалери, шахисти и рукометашице. Манифестације које одишу духом, а дешавају се једном годишње су: Домбош Фест, Ана дани, и Дани Чепе Имреа. So-Besed (Szó-Beszéd) је локални лист који се објављује једном месечно. Ватрогасно друштво је основано пре 130 година. У селу успешно делује више цивилних организација.

Привреда

У општини је најразвијенија пољопривреда. Од значаја су трговина и занатство, угоститељство и локални саобраћај. На пољопривредним земљиштима организована су већа ловишта.

Демографија

У насељу Мали Иђош живи 4298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,0 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 2127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	6.989
1953.	6.803
1961.	6.860
1971.	6.603
1981.	6.271
1991.	5.803	5.709
2002.	5.465	5.713
2011.	4.890
2022.	4.118

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Мађари	4.767	87,22%
Срби	389	7,11%
Роми	119	2,17%
Југословени	35	0,64%
Црногорци	30	0,54%
Хрвати	25	0,45%
Немци	10	0,18%
Русини	9	0,16%
Буњевци	7	0,12%
Муслимани	6	0,10%
Словенци	5	0,09%
Бошњаци	3	0,05%
Македонци	2	0,03%
Албанци	1	0,01%
непознато	3	0,05%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	22	18
80+	53	110
75—79	63	121
70—74	89	126
65—69	134	178
60—64	150	189
55—59	168	189
50—54	190	181
45—49	213	220
40—44	188	190
35—39	175	162
30—34	168	166
25—29	198	147
20—24	167	192
15—19	179	172
10—14	164	160
5—9	172	138
0—4	166	147
Просек :	38,0	41,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.260	2.362	2.485	2.430	2.375	2.280	2.127

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	553	602	421	387	114	34	9	4	2	1	2,57

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.157	662	1.282	103	107	3
Женски	2.361	419	1.310	498	132	2
УКУПНО	4.518	1.081	2.592	601	239	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.115	416	0	0	331
Женски	604	233	0	0	98
УКУПНО	1.719	649	0	0	429
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	131	70	19	47
Женски	0	1	76	17	10
УКУПНО	6	132	146	36	57
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	8	34	11	23
Женски	9	3	35	47	59
УКУПНО	12	11	69	58	82
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	16	0	0	0
Женски	14	2	0	0
УКУПНО	30	2	0	0

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Званична веб-страна Наше село Мали Иђош Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2016), Приступљено 12. 4. 2013.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] Званична веб-страна Наше село Мали Иђош Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2016), Приступљено 12. 4. 2013.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]