Мала хидроелектрана „Моравица”
Мала хидроелектрана „Моравица” или МХЕ „Моравица”,[а] се налази у Ивањици, пуштена је у рад 1911. године, као седма централа центарала са воденим погоном у Србији. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1][2]
| Мала хидроелектана „Моравица” | |
|---|---|
 Зграда електричне централе | |
| Опште информације | |
| Место | Ивањица |
| Општина | Ивањица |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1911. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
| www | |
Пре ње направљене хидроцентарле у Ужицу (1900), Ваљеву (1900), Вучју код Лесковца (1902), Краљеву, на Рибници (1903), у Сићевачкој клисури код Ниша (1908) и Гамзиградској Бањи код Зајечара (1910). Имала је 260 КС и осветљавала је само варошицу. Године 1936. изграђена је камено-бетонска брана висине 9m, а ширине 16m. Овај водопад је туристичка атракција и готово заштитни знак Ивањице. Још увек производи струју, али представља и својеврсни музеј.[3]
Комплетно је почетком 21. века реконструисана и брана и сви објекти хидроцентрале.
Галерија
уреди
Напомене
уреди- ^ Не постоји тачна дефиниција малих хидроелектрана. Португал, Шпанија, Ирска, Грчка и Белгија су прихватиле 10 MW као горњу границу инсталиране снаге за мале хидроелектране. У Италији је та граница 3 MW, у Шведској 1,5 MW, у Француској 8 MW, у Индији 15 MW. У Европи се све више прихвата капацитет од 10 MW инсталиране снаге као горња граница, да би нека хидроелекатрана била проглашена малом. Ту границу је подржала Еврпска комисија и она је општеприхваћена у већини земаља Еврпске уније. Како је Електропривреда Србије, као будућа чланица ЕУ прихватила је овај став и све хидроелектране у њеном саставу, чија је инсталирана снага мања од 10 MW, прогласила је за мале хидроелектране (МХЕ).
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Споменици културе”. Ивањица-Интернет портал. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 13. 11. 2017.
- ^ „Nepokretna kulturna dobra na tlu Ivanjice”. Info liga. Приступљено 13. 11. 2017.
- ^ „Бела књига Електропривреде Србије” ЈП ЕПС, Београд (2011)
Литература
уреди- Марковић С., Протић Е. (2012). Изградња хидроцентрале на Моравици у светлу архивске грађе. Чачак: Изворник - грађа Међуопштинског историјског архива, бр 27.
