Макао
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Макао (кин: 澳门; порт. Macau), званично Макао специјална административна област Народне Републике Кине (кинески: 中華人民共和國澳門特別行政區 
кинески-мандарински (помоћ·инфо), кинески-кантонски (помоћ·инфо); португалски: Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China португалски (помоћ·инфо)), административни део Португалије до 1999. године, Макао је најстарија европска колонија у Кини, још од 16. века (1557). Макао је од 1999. једна од две специјалне административне области у Кини, поред Хонгконга. Становници Макаоа углавном говоре кантонски кинески. Мандарински кинески, португалски и енглески су такође у употреби.
| Макао специјална административна област Народне Републике Кине 中華人民共和國澳門特別行政區 (кинески)Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China (португалски)[note 1] | |
|---|---|
Крилатица: нема | |
Химна: Марш добровољаца | |
 | |
| Главни град | нема |
| Службени језик | кинески[а] и португалски |
| Владавина | |
| Представник | Едмунд Хо |
| Председник Владе | Едмунд Хо |
| Историја | |
| Независност | 1557. (окупирано од Португалије) 13. август 1862. (колонија Португалије) 20. децембар 1999. (предано Народној Републици Кини) |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 28,2 km2 (није уврштена) |
| — вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| — 2013.[2] | 607.500 (168) |
| — густина | 21.542,55 ст./km2 |
| Привреда | |
| Валута | Макауска патака |
| — стоти део валуте | 100 авос |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +8 |
| Интернет домен | .mo |
| Позивни број | +853 |
Макао је богат споменицима из колонијалног доба. Главни извори прихода су туризам (године 2000. било је 8 милиона посетилаца) и игре на срећу, због чега Макао зову „Монте Карло истока“. Најпопуларнија игра је Паи Гоу, врста кинеских домина. У оближњем Хонгконгу, као и у Кини, коцкање је забрањено. Године 2004, област је зарадила 5 милијарди америчких долара од игара на срећу. По томе се Макао изједначио са Лас Вегасом. Град је такође познат по ауто-тркама које се одржавају сваке године у новембру. Такође, сваке године се одржава такмичење ватромета у којем учествују бројне земље света. За време такмичења сваке суботе се представљају по две државе.
У Макау је коцкање тренутно у великој експанзији, јер је од скора дозвољено и компаније из Лас Вегаса отварају казина. Казино „The Venetian“, који је отворен 2007, је 6. зграда а највећи казино на свету по површини. С обзиром на то да у остатку Кине коцкање није дозвољено ово је основна привредна грана овог града, па су укупни приходи од коцкања више од седам пута већи него у Лас Вегасу.[3]
Етимологија
уредиСматра се да име „Макао” тј. Макау (португалски изговор поМФА: [mɐ.'kaw]) долази од имена храма A-Ma (Templo de A-Má, 媽閣廟, кантонски: Māgok Miuh) који је изграђен 1448. и посвећен богињи морепловаца и рибара. Неколико стотина година након изградње храма, дошли су Португалци и питали локално становништво за име мјеста, на шта су они одговорили да се мјесто назвало по заливу A-Ma (A-Ma-Gao).[4] Полуострво је тако названо, а име Амагао је у модерни језик уведен као Макау.
Историја
уреди
Историја Макаоа сеже у Ћин династију (221-206. п. н. е.), када је регион који се сада зове Макао налазио под надлежношћу Паниу рејона, префектуре Нанхаи (модерни Гуангдунг). Први кинески становници овог подручја били су људи који су тражили уточиште у Макаоу за вријеме инвазије Монгола током династије Јужни Сунг.[5] Током династије Минг (1368—1644), рибари су мигрирали у Макао из Гуандонга и Фуђена. Староседеоци су се звали Танака или људи у чамцима.
Макао се није развио као веће насеље док Португал није стигао у 16. вијеку. 1513. године Жоржи Алвареш је постао први Португалац који је дошао у Кину. 1535. португалски трговци су стекли право на усидре бродове у Макаовим лукама и обављају трговинске дјелатности, али не и право да остану на копну.[6] Између 1552. и 1553. године добили су привремену дозволу за подизање складишта на копну, како би могли да осуше робу која се уквасила морском водом; они су убрзо изградили примитивне камене куће око тог подручја, сада познатог као Нам Ван.[7]
Географија
уредиМакао се налази 60 km југозападно од Хонгконгa и 145 km од Гуангџоа. Састоји се од полуострва Макао, и острва Таипа и Колоане која су спојена земљом која је узета од мора. Полуострво обликује естуар Бисерна река на истоку и Кси Западна ријека на западу.[8] Граничи се са са Посебном економског зоном Џухај у копненој Кини. Полуострво Макао је првобитно било острво, али с временом копнена маса је повезана уским слојем. У 17. веку, људским дјеловањем Макао је трансформисан у полуострво. Због густе градске инфраструктуре у Макаоу нема обрадиве површина, пашњака или шума. Због ове чињенице, људи у Макаоу су увек гледали на море као средство преживљавања.
Клима
уредиУ Макау влада влажна суптропска клима на коју утичу сезонски монсуни, па стога постоји значајна разлика између љетне и зимске температуре. Просечна годишња температура у Макау је 22,7 °C.[9] Јул је најтоплији месец у години, са месечним просеком од 28,6 °C, а дневне температуре су обично изнад 30 °C. Најхладнији мјесец у години је јануар, са просеком од 14,5 °C, а повремено температура пада испод 10 °C. Због тога што се налази у обалном подручју јужне Кине, има обилне падавине са годишњим просеком од 2.030 милиметара. Зиме су суве, због монсуна из континенталне Кине. Влажност је висока, а просек варира између 75% и 90%.[10]
| Клима (Макао) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 17,7 (63,9) |
17,7 (63,9) |
20,7 (69,3) |
24,5 (76,1) |
28,1 (82,6) |
30,3 (86,5) |
31,5 (88,7) |
31,2 (88,2) |
30,0 (86) |
27,4 (81,3) |
23,4 (74,1) |
19,6 (67,3) |
25,2 (77,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 12,2 (54) |
13,1 (55,6) |
16,2 (61,2) |
20,2 (68,4) |
23,6 (74,5) |
25,7 (78,3) |
26,3 (79,3) |
26,0 (78,8) |
24,9 (76,8) |
22,3 (72,1) |
17,8 (64) |
13,8 (56,8) |
20,2 (68,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 32,4 (12,76) |
58,8 (23,15) |
82,5 (32,48) |
217,4 (85,59) |
361,9 (142,48) |
339,7 (133,74) |
289,8 (114,09) |
351,6 (138,43) |
194,1 (76,42) |
116,9 (46,02) |
42,6 (16,77) |
35,2 (13,86) |
2,122 (0,8354) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Становништво
уреди
Према процени, у граду је 2009. живело 507.799 становника.
| 1990. | 2000. | 2009 |
|---|---|---|
| 355.693[11] | 433.337[11] | 507.799[11] |
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Ово је службени опћеприхваћени превод текста на макаоском регионалном грбу, текста темељног закона Макаоа и службеној страници владе Макаоа,[1] премда је такође прихватљиво и „Макао специјална административна регија Народне Републике Кине“ (Hong Kong Special Administrative Region).
- ^ Обично се говори на кантонском кинеском, а алтернативно на стандардном кинеском.
Референце
уреди- ^ „GovMO: Residents”. Macau Government. Приступљено 29. 9. 2010.
- ^ Национална агенција за статистику
- ^ „Kineski grad Makao ima rekordnu zaradu od kockanja na svetu”. Новости. 2. 1. 2014. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ Wu, Z., and G. Jin. "The evolution of spellings of ‘Macau’: An examination of early Portuguese and Western archival materials." Макао - културна интеракција и литерарна репрезентација (2014): 3-11.
- ^ „The entry "Macau history" in Macau Encyclopedia” (на језику: Chinese). Macau Foundation. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 2. 1. 2008.
- ^ Fung 1999, стр. 5–6.
- ^ Fung 1999, стр. 7.
- ^ „Macau Geography”. AsiaRooms.com. Архивирано из оригинала 12. 01. 2008. г. Приступљено 6. 1. 2008.
- ^ „100 years of Macau Climate”. Macao Meteorological and Geophysical Bureau. Архивирано из оригинала 10. 1. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2011.
- ^ „Macau Climate, Temp, Rainfall and Humidity”. Nexus Business Media Limited. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 6. 1. 2008.
- ^ а б в „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г.
Литература
уреди- Fung, Bong Yin (1999). Macau: A General Introduction (на језику: Кинеском). Joint Publishing (H.K.) Co. Ltd. ISBN 978-962-04-1642-2.
