Магнус V Ерлингсон
Магнус V Ерлингсон (норв. Magnús Erlingsson; 1156, Етне - 1184, Фимреите) је био норвешки краљ (1161 - 1184).
Магнус V Ерлингсон | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1156. |
Место рођења | Етне, Норвешка |
Датум смрти | 15. јун 1184.27/28 год.) ( |
Место смрти | Фимреите, Норвешка |
Гроб | Берген |
Породица | |
Супружник | Estrid Bjørnsdotter |
Родитељи | Erling Skakke Kristin Sigurdsdatter |
Династија | Лепокоси |
Краљ Норвешке | |
Период | 1161. - 1184. |
Претходник | Инге I Грбави |
Наследник | Свере Сигурдсон |
Био је сестрић норвешког краља Магнуса IV Слепог.
Његова владавина била је испуњена ратовима, најчешће против Шведске и Данске, као и бунама. На унутрашњем плану ово раздобље обележио је успон земљопоседничког племства до владајућег положаја [1].
Норвешко царство
уредиНорвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Норвешка власт је у Ирској била ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [2].
Јачање цркве
уредиЦрква је искористила борбу која је избила међу претендентима, међу којима је био и Магнус, да би повећала своје поседе и ојачала свој утицај [3]. Црква је потчинила свом утицају избор краља, почела да купи десетак од читавог становништва, стекла потпуну независност од краљевске власти у питању постављања лица на црквене положаје. У савезу са аристократијом она је тежила да потчини себи сељаштво [4].
Смрт
уредиСвемоћ вишег свештенства и аристократије, који су тежили да у Норвешкој заведу чисто феудални поредак, изазвала је устанак ситног племства и сељаштва. Устаници (такозвани биркебејнери) разбили су аристократију упркос помоћи коју су овој пружили Данци. Краљ Магнус који се налазио на челу аристократије био је убијен, а вођа устанка Свере Сигурдсон је 1184. године проглашен за краља [4].
Породично стабло
уреди16. Erling of Gerd | ||||||||||||||||
8. Sven Svensson | ||||||||||||||||
4. Kyrpinga-Orm Svensson | ||||||||||||||||
18. Orm Eilifsson | ||||||||||||||||
9. Ragna Ormsdatter | ||||||||||||||||
19. Sigrid Finnsdotter | ||||||||||||||||
2. Erling Skakke | ||||||||||||||||
20. Tostig Godwinson | ||||||||||||||||
10. Skuli Tostisson Kongsfostre | ||||||||||||||||
21. Јудита од Фландрије | ||||||||||||||||
5. Ragnhild Skulesdatter | ||||||||||||||||
22. Nefstein | ||||||||||||||||
11. Gudrun Nefsteinsdatter | ||||||||||||||||
23. Ingerid Sigurdsdatter | ||||||||||||||||
1. Магнус V Ерлингсон | ||||||||||||||||
24. Olaf III of Norway | ||||||||||||||||
12. Магнус III Босоноги | ||||||||||||||||
25. Thora | ||||||||||||||||
6. Sigurd I of Norway | ||||||||||||||||
13. Thora | ||||||||||||||||
3. Kristin Sigurdsdatter | ||||||||||||||||
28. Владимир Мономах | ||||||||||||||||
14. Мистислав I Велики | ||||||||||||||||
29. Гита од Весекса | ||||||||||||||||
7. Malmfred of Kiev | ||||||||||||||||
30. Инге Старији | ||||||||||||||||
15. Кристина Ингесдотер Шведска | ||||||||||||||||
31. Јелена, краљица Шведске | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Пејнтер 1997, стр. 219.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 218.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 324–325.
- ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 325.
Литература
уреди- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.