Магнетит
Магнетит је феромагнетни минерал хемијске формуле Fe3O4, један од неколико оксида гвожђа и члан групе спинела. Хемијско IUPAC име му је гвожђе(II,III) оксид, а уобичајен хемијски назив је феро-фери оксид.[1] Формула магнетита може се написати и као FeO·Fe2O3, чији један део вустит (FeO) а други хематит (Fe2O3). Ово указује на различите начине оксидационих стања гвожђа у оквиру једне структуре, не чврстог стања.[2]
| Магнетит | |
|---|---|
 Магнетит пронађен на полуострву Кола, Русија | |
| Опште информације | |
| Категорија | Минерал |
| Формула | гвожђе(II,III) оксид, Fe3O4 |
| Кристалне системе | тесерална |
| Идентификација | |
| Кристални хабитус | октаедар |
| Прелом | нераван |
| Тврдоћа по Мосу | 5,5–6,5 |
| Сјајност | металична |
| Густина | 5,17–5,18 g/cm³ |
| Остале особине | магнетичан |
Магнетит је најмагнетичнији природни минерал на Земљи.
Захваљујући својим магнетичним својствима, односно „памћењу“, на основу магнетита установљено је да је током геолошке историје долазило до промене смера Земљиног магнетског поља. Магнетит има доминантну улогу у односу на све друге минерале по питању магнетног записа у стенама а та његова особина коришћена је у палеомагнетизму, науци заслужној за откриће и разумевање тектонике плоча и за историјске податке за магнетохидродинамику и друге научне области.[3][4]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Литература
уреди- Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
