ММР вакцина и аутизам
ММР вакцина и аутизам с краја 20. века доведене је у међусобну везу као могући узрок аутизам код детета, посебно мушког. Тврдње о вези између ММР вакцине и аутизма су детаљно истражене и откривено је да су лажне. Све је почело када је у часопису Ланцет објављен чланак аутора Ендруа Вејкфилда који је тврдио да ММР вакцину (за заушке, мале богиње и рубеоле) треба повезати са колитисом и аутистичким поремећајима.
Кампања коју је Вајкфилд покрену у Ланцету 1998. године, окарактерисана је као можда најштетнија медицинска превара у последњих 100 година.[1] док је Светска здравствена организација сврстала противнике вакцинацији међу десет светских ризика по здравље човечанства. Она је у објављеном закључку (на основу спроведених истраживања) недвосмислено навела да ММР вакцина не повећава ризик од аутизма, да не изазива аутизам код осетљивије деце као и да није ни у каквој вези са случајевима аутизма после вакцинације.
Тачност наводе СЗО потврђују, највећа до сада спроведено истраживање с краја 2010-тих година у Данској, на узорку већем од 650.000 деце, укључујући и 6.517 деце којој је дијагностикован аутизам, рођене између 1997. и 2010. године, којим је доказано да не постоји веза између ММР вакцине и аутизма.
Историја
уредиТврдња да постоји веза између ММР вакцина и аутизма се први пут појавила почетком 1990-тих година, а почела је да се шири у фебруару 1998. године, након објављивања контроверзног чланка абдоминалног хирурга Ендруа Вејкфилда у часопису Лансет. Чланак је, на узорку од дванаесторо деце, изнео закључак да ММР вакцина изазива колитис и поремећаје из аутистичког спектра.
Тврдње у раду су широко прихваћене,[2] што је довело до наглог пада стопе вакцинације у Великој Британији и Ирској. Промоција наводне везе, која се широко наставља у пропаганди против вакцинације, иако је доказана као неоснована,[3][4] временом је довела до пораста појаве малих богиња и заушки, што је резултирало смрћу и тешким трајним повредама великог броја особа.[5][6]
Након почетних тврдњи о штетнопсти ММР вакцине из 1998. године урађено је више великих епидемиолошких студија. Прегледи доказа од стране центара за контролу и превенцију болести, [тражи се извор] америчке академије за педијатрију, института за медицину америчке националне академије наука, [тражи се извор] британске националне здравствене службе, [тражи се извор] и библиотеке Кохран [тражи се извор] нису нашли везу између ММР вакцине и аутизма. [тражи се извор] Лекари, медицински часописи и уредници описали су поступке Вакефиелда као лажне, јер у поновљеним истраживањима нису добијени исти резултати, и прогласили су га одговорним за већи број епидемије и смртних исхода. [тражи се извор][тражи се извор]
У Ланцету Вајкфилдов рад је прво, делимично је повучен 2004. године, а потом и потпуно 2010. године, када је Ланцетов главни уредник Ричард Хортон описао чланак као „крајње лажан“ и рекао да је уредништво часописа обмануто.[7]
Иако је рад повучен у 2010. г,[8] још увек га у својим написима и изреченим тврдњама о штетности ММР вакцине цитирају противници вакцинације.[9]
Истрага новинара Брајана Дера
уредиИстрага новинара Брајана Дера утврдила је да је Ендру Вејкфилд, као аутор оригиналног истраживачког рада који повезује вакцину са колитисом и аутизмом, учинио више кривичних дела, јер је:
- имао више непријављених сукоба интереса,[10]
- манипулисао доказима,[11]
- прекршио друге етичке кодексе.
Брајана Дер је 2011. године у Британском медицинском часопису пружио додатне информације о Вејкфилдовим неправилним истраживачким поступцима, и у потписаном уводнику оригинални Вајфилдов рад описао као лажан. [тражи се извор]
Кажњавање виновника
уредиЕндру Вејкфилда је у мају 2010. године Генерално лекарско веће прогласио кривим за озбиљно професионално кршење закона и искључен је из Медицинског регистра, што значи да више није могао да ради као лекар у Великој Британији.[12] Научни консензус је да не постоји веза између ММР вакцине и аутизма и да користи вакцине знатно превазилазе њене потенцијалне ризике.
Последице
уреди- Свет
Последице кампање против ММР вакцине су поразни на основу броја епидемија малих богиња широм света, које су само у прва два месеца 2019. године порасле за 300%[13] До априла 2019. године, према подацима СЗО, у 170 земаља забележено 112.163 случаја, док је 2018. године у 163 земље било 28.124 случаја. У пројекату који води Лондонска школа за хигијену и тропску медицину установљено је да је током 2018. године дошло до све већег колебања у броју вакцинисане деце у Чешкој Републици, Финској, Пољској и Шведској.
Jедно од 1.000 деце с малим богиње добија енцефалитис или запаљење мозга што може довести до конвулзије и оставити дете без чула слуха или с тешкоћама у менталном развоју, а једно до двоје деце и умире од малих богиња.Пре него што је вакцина за мале богиње постала доступна 1963. године, од те болести умирале суз стотине, док је хоспитализовано 48.000 људи сваке године.
- Африка
Афрички регион, који је мање покривен вакцинисањем од других делова света, имао је највећи пораст у односу на 2018. годину - 700 одсто. Уницеф је, саопштио да је 2018. године 98% земаља имало већи број случајева малих богиња него претходне.[13]
- Сједињене Америчке Државе
У Сједињеним Америчким Државама, према подацима америчког Центра за контролу и спречавање болести (ЦДЦ), у априлу 2019 регистровано је са 90 нових случајева, што је забележен највећи недељни пораст у години, и указују да је један од разлог велике појаве малих богиња у 2019. години - моћ анктиваксерског покрета.[14]
Већина случајева обољевања малим богињама у САД је у Њујорку, посебно међу ултраортодоксним Јеврејима. Како би зауставили ову појаву дравствени званичници у Њујорку, су априла 2019. саопштили да ће се у четвртима захваћеним болешћу, свако ко није вакцинисан на мале богиње или не може показати потврду о имунизацији, суочити с казном од 1.000 долара. Према писању CNN
Моћни гласачки блок - ултраортодоксна јеврејска заједница - успео је у Њујорку да направи засебан систем градских услуга са сопственим амбулантама, школским аутобусима и полицијом, указује Политико, додајући да је та издвојеност упарена с појавом малих богиња у Европи и Израелу - популарним дестинацијама хасидских Јевреја – довела до тога да је било питање времена када ће се вирус отргнути контроли.[14]
Дугорочне последице малих богиња
уредиОвом одељку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Наставак раста броја оболелих од малих богиња је додатно појачао забринутост због дугорочних последица — према писању Волстрит џурнала, „научници кажу да би та болест могла бити штетнија него што се веровало.”[15]
Епидемија малих богиња у САД 2019. године је последња у низу епидемија у развијеним земљама, где је, услед више стопе вакцинација и приступа здравственим услугама, умирање од малих богиња неуобичајено. То указује да, поред последица почетне инфекције, постоји и забринутост због дугорочних последица по здравље оболелих. Како преноси Волстрит џурнал наводе истраживача:
Вирус може оставити имуни систем у привременом стању амнезије, чиме тело остаје без одбране пошто не може да се сети и ефективно нападне уљезе као раније. Губитком памћења имуног системе тело може бити изложено озбиљнијим инфекцијама две до три године, док поново не научи како да се брани од напада.[15]
Стручњаци наводе да истраживања о амнезији имуног система би могла да објасне налазе који сугеришу да вакцинација за мале богиње смањује ризик од других инфекција, на шта указује студија у часопису Сајенс према којој је са смањењем обољевања од малих богиња после увођења вакцина, такође смањено умирање деце од других инфективних болести.
Свему овоме, према наводим истраживача Андерса Вида, објављеним у стручном часопису Анали интерне медицине, „теорија по којој вакцине узрокоју аутизам упорно опстаје, и да је покрет против вакцинисања у последњих 15 година ојачао”, што погодује пшојави епидемија малих богија широм света.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Flaherty, D. K. (2011). „The vaccine-autism connection: a public health crisis caused by unethical medical practices and fraudulent science”. The Annals of Pharmacotherapy. 45 (10): 1302—1304. PMID 21917556. doi:10.1345/aph.1Q318.
- ^ Goldacre B (30. 8. 2008). „The MMR hoax”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 01. 09. 2008. г. Приступљено 30. 8. 2008.
- ^ Hussain, Azhar; Ali, Syed; Ahmed, Madiha; Hussain, Sheharyar (2018). „The Anti-vaccination Movement: A Regression in Modern Medicine”. Cureus. 10 (7): e2919. ISSN 2168-8184. PMC 6122668 . PMID 30186724. doi:10.7759/cureus.2919.
- ^ Gross, Liza (26. 5. 2009). „A Broken Trust: Lessons from the Vaccine–Autism Wars”. PLOS Biology. 7 (5): e1000114. ISSN 1544-9173. PMC 2682483 . PMID 19478850. doi:10.1371/journal.pbio.1000114 .
- ^ McIntyre, Peter; Leask, Julie (2008). „Improving uptake of MMR vaccine”. The BMJ. 336 (7647): 729—30. PMC 2287215 . PMID 18309963. doi:10.1136/bmj.39503.508484.80.
- ^ Pepys, Mark B. (2007). „Science and serendipity”. Clinical Medicine. 7 (6): 562—78. PMC 4954362 . PMID 18193704. doi:10.7861/clinmedicine.7-6-562.
- ^ Boseley, Sarah (2 February 2010). "Lancet retracts 'utterly false' MMR paper". The Guardian. London.
- ^ Dyer, Clare (2. 2. 2010). „Lancet retracts Wakefield's MMR paper”. BMJ (на језику: енглески). 340: c696. ISSN 0959-8138. PMID 20124366. S2CID 43465004. doi:10.1136/bmj.c696.
- ^ „Public Health Education”. KYRA SCHWARTZ TECHNICAL WRITING SAMPLES. Архивирано из оригинала 13. 05. 2021. г. Приступљено 3. 2. 2019.
- ^ Deer B (2007). "The Lancet scandal
- ^ Deer B (8. February 2009). "MMR doctor Andrew Wakefield fixed data on autism". The Sunday Times.
- ^ Triggle, Nick (24 May 2010). "MMR doctor struck off register". BBC News.
- ^ а б Sarah Boseley [Measles cases up 300% worldwide in 2019, says WHO] The Guardian, 15.4.2019.
- ^ а б Elizabeth Cohen, Measles accelerates to second-highest level in US in 25 years and over 100,000 global cases CNN.com 16.4.2019.
- ^ а б Melanie Evans and Betsy McKay, Measles Cases Continue to Soar, Stirring Concern Over Long-Term Effects The Wall Street Journal, 15.4.2019
Литература
уреди- A, Alaszewski (2011). „How campaigners and the media push bad science”. BMJ. 342: d236. S2CID 72887825. doi:10.1136/bmj.d236.
- B, Deer (2011). „Secrets of the MMR scare. The Lancet's two days to bury bad news”. BMJ. 342: c7001. PMID 21245118. S2CID 9232871. doi:10.1136/bmj.c7001.
- F, Godlee (2011). „Institutional and editorial misconduct in the MMR scare”. BMJ. 342: d378. S2CID 72501916. doi:10.1136/bmj.d378.
Спољашње везе
уреди- Širenje morbila, oklevanje s vakcinama i teorije zavere - Radio Free Europe, 7. april 2019.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |