Луксембуржани
Луксембуржани (лукс. Lëtzebuerger) мали су германски народ настањен у Луксембургу и у суседним земљама (Француској, Белгији и Немачкој). Ван своје матичне земље највише их има у САД, Бразилу и Канади. Луксембуржани су хришћани а по верској припадности су католици. Званични језик је луксембуршки, члан германске гране индоевропске породице језика.
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| од 336.700[1]–500.000[2] припадника (луксембуршко порекло) | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Луксембург | око 298.000 (2013)[3][4][5] (етнички Луксембуржани) |
 Француска | 45.000[1] |
 САД | 40.658[6][7] |
 Белгија | 30.000[1] |
 Бразил | 25.000–80.000[8] |
 Немачка | 15.596[9] |
 Канада | 3.790[10] |
| Језици | |
| луксембуршки, француски, немачки | |
| Религија | |
| Хришћанство (претежно католици, нешто протестаната)[11] | |
| Сродне етничке групе | |
| Немци, Французи, Валонци, Белгијанци, Алзаси | |
Историја
уредиЛуксембуржани имају снажан осећај националног идентитета којег рефлектују у свом националном моту Mir wëlle bleiwe wat mir sin односно Желимо остати оно што јесмо. Луксембург је малена држава западне Европе. Затворена је границама Француске, Немачке и Белгије, утемељена 963. године, постаје велико војводство 1815. године, али 1839. губи велики део територије у корист Белгије. Пуну независност постиже 1867. године. Наслеђе савремених Луксембуржана произлази највећим делом од Келта, Франака и других германских народа који су пролазили овим важним раскршћем у време пре и после римске окупације.
Језик
уредиЛуксембуршки језик (лукс. Letzeburgesch, енгл. Luxembourgisch) германски је дијалект (дијалекат немачког) с много позајмљених речи из француског, он је језик народа, њиховог идентитета и припадности заједници. Луксембург ипак уз луксембуршки има још два званична језика, то су немачки који се користи у трговини, новинарству и цркви, и француски у администрацији, односно у влади и на двору.
Култура
уредиСвечаности и празници
уредиЛуксембуржани имају један од највиших стандарда на свету. Њихове најзначајније свечаности су саставни делови културе Луксембуржана. Уз карневале који се одржавају шест дана након Божића, ту су и лукс. Buergbrennen (следећи дан након Божића) када пале велику ватру под отвореним небом. Традиционално се, још од давнина (1340. године) одржава лукс. Shueberfouer које је основао Јован Слепи, Национални дан (23. јуна), Гензефест и Бела недеља (енгл. Whitsunday; 7. недеље након Ускрса), и вински фестивали који почињу у августу.
Види још
уредиЛитература
уреди- Kurian, George T. (1990). Encyclopedia of the First World. 2 vols. New York: Facts on File.
Референце
уреди- ^ а б в „Luxembourgish”. Ethnologue. 2005. Архивирано из оригинала 9. 6. 2007. г. Приступљено 25. 6. 2007. „Native speakers of Luxembourgish worldwide”
- ^ Upper estimate is merely a sum of all referenced figures given below
- ^ In 2013, 55.5% of the population of Luxembourg (537,039) declared sole Luxembourgish ethnic descent, while the remaining 45.5% were either of foreign descent or foreign nationals.
- ^ "La progression de la population du Grand-Duché continue: 537 039 résidants au 1er janvier 2013." Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2017) Statnews 16/2013, op statec.lu, 18-04-2013. (in French).
- ^ Amanda Levinson. „The Regularisation of Unauthorised Migrants: Literature Survey and Country Case Studies – Regularisation programmes in Luxembourg” (PDF). Centre on Migration, Policy and Society, University of Oxford. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 9. 2006. г. Приступљено 2. 9. 2006.
- ^ „Total US population by ancestry”. United States Census Bureau. 2000. Архивирано из оригинала 5. 8. 2009. г. Приступљено 25. 6. 2007.
- ^ „Luxembourgers in America”. Library of Congress. 12. 1. 2006. Архивирано из оригинала 30. 6. 2007. г. Приступљено 25. 6. 2007.
- ^ Wey, Claude (2002). „L’émigration luxembourgeoise vers l’Argentine” (PDF) (на језику: француски). CDMH. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2011. г. Приступљено 25. 6. 2007.
- ^ „Anzahl der Ausländer in Deutschland nach Herkunftsland (Stand: 31. Dezember 2014)”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2015. г.
- ^ Statistics Canada. „2011 National Household Survey: Data tables”. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 15. 2. 2014.
- ^ „Discrimination in the EU in 2012 – Special Eurobarometer 393 (The question asked was "Do you consider yourself to be...?")” (PDF). European Commission. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 12. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2016.
