Википедија

Луиз Густаво

бразилски фудбалер

Луиз Густаво Дијас (порт. Luiz Gustavo Dias; 23. јул 1987) бразилски је фудбалер који игра на месту задњег везног играча. Такође може играти на позицијама штопера и левог бека. Тренутно наступа за Сао Пауло.

Луиз Густаво
Густаво у финалу Купа конфедерација 2013.
Лични подаци
Пуно име Луиз Густаво Дијас
Датум рођења (1987-07-23)23. јул 1987.
Место рођења Пиндамонјангаба, Бразил
Висина 1,88 m[1]
Позиција задњи везни
Јуниорска каријера
Регатас Бразил[2]
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2007—2008. Коринтијанс Алагоано 21 (2)
2007. → Регатас Бразил 14 (1)
2007—2008. → Хофенхајм 27 (0)
2008—2011. Хофенхајм 72 (2)
2011—2013. Бајерн Минхен 64 (6)
2013—2017. Волфсбург 109 (7)
2017—2019. Марсељ 67 (7)
2019—2022. Фенербахче 84 (5)
2022—2023. Ел Наср 29 (5)
2024— Сао Пауло 20 (2)
Репрезентативна каријера
2011—2016. Бразил 41 (2)
Награде
Фудбал
Представљајући Бразил
Куп конфедерација
Златна медаља — прво место Бразил 2013.
* Датум актуелизовања: 26. август 2024.

Од 2007. до 2017. наступао је у Немачкој за три клуба: Хофенхајм, Бајерн Минхен и Волфсбург. Укупно је одиграо 245 утакмица и постигао 15 голова у немачкој Бундеслиги. За то време је освојио шест трофеја међу којима је и Лига шампиона у сезони 2012/13. с минхенским Бајерном.

Деби за селекцију Бразила имао је 2011. Од тада је за Бразил наступио преко четрдесет пута постигавши притом два гола. Био је део репрезентације која је освојила Куп конфедерација 2013. и завршила четврта на Светском првенству 2014.

Клупска каријера

уреди

Почетак

уреди

Густаво је рођен у Пиндамонјангаби у савезној држави Сао Пауло у Бразилу. Сениорску каријеру је почео у Коринтијансу Алагоано. Августа 2007. позајмљен је немачком клубу Хофенхајму, који се тада налазио у Другој Бундеслиги.[3] Дана 1. априла 2008. Хофенхајм је званично довео Густава.[4] За тај клуб је наступао укупно две и по сезоне у Бундеслиги пошто је Хофенхајм раније успео да се пласира у виши ранг.

Бајерн Минхен

уреди

Дана 3. јануара 2011. Густаво је потписао за Бајерн из Минхена.[5] Укупна вредност трансфера била је између 15 и 20 милиона евра.[6][7] Дванаест дана касније је одиграо своју прву утакмицу за Баварце; ушао је у другом полувремену утакмице која је на крају завршена с резултатом 1 : 1 против Волфсбурга. Први гол за нови клуб постигао је 26. фебруара. Тај гол је био изједначујући у поразу од Борусије Дортмунд (1 : 3).[8]

Следеће сезоне (2011/12) одиграо је укупно 46 мечева. Те сезоне Бајерн је завршио на другом месту у сва три такмичења у којем је учествовао. Једини гол те године постигао је 13. августа — победнички гол против Волфсбурга у првенству.[9] Дана 12. маја 2012. Густаво је био у постави Бавараца која се нашла у финалу Купа Немачке. Касније, на полувремену, заменио га је Томас Милер. Бајерн је на крају поражен резултатом 5 : 2 од Дортмунда. Густаво није играо у финалу Лиге шампиона 2011/12. (где је Бајерн био поражен од Челсија у пенал-серији) иако је играо у другој утакмици полуфинала против Реал Мадрида.[10]

Сезону 2012/13. почео је на утакмици против Борусије у победи Бавараца од 2 : 1 у Суперкупу Немачке 12. августа. Дао је четири гола на 22 меча у Бундеслиги, а те сезоне Бајерн је освојио и титулу. Исте сезоне је освојена и Лига шампиона на Вемблију. Густаво је заменио у завршним минутима Франка Риберија. Резултат финала је на крају био 2 : 1 на страни клуба из Минхена.

Волфсбург

уреди

Половином августа 2013. у медијима су се појавиле информације да ће се Густаво придружити Волфсбургу. Потписао је уговор с тим клубом до 2018.[11] Први наступ за Вукове имао је већ следећег дана у победи над Шалкеом 4 : 0 на Фолксваген арени.[12] Недељу дана касније искључен је с утакмице у поразу од Мајнца с 0 : 2.[13] Опет је добио црвени картон након што му је пређашња суспензија истекла — на утакмици против Бајера из Леверкузена (1 : 3 за Бајер).[14] На крају је за Волфсбург дао четири гола на 29 утакмица. Волфсбург је у лиги завршио на петом месту. Трећи црвени картон је добио 19. априла 2014. против Хамбургера (3 : 1 за Волфсбург).[15]

Другу сезону у Волфсбургу почео је постигавши четири гола на пет утакмица. Волфбург је те сезоне освојио Куп Немачке. Свој први гол те сезоне дао је у победи од 4 : 1 против Хајденхајма у другом колу 29. октобра. Следећи гол дао је у победи од 4 : 0 над Арминијом Билефелд у полуфиналу одиграним 29. априла 2015.[16] Тридесетог маја дао је гол Дортмунду у финалу Купа Немачке, који је Волфсбург добио резултатом 3 : 1 што је уједно била и прва титула тог клуба у Купу Немачке.[17]

Дана 29. априла 2017. Густаво је искључен с утакмице по осми пут у својој каријери у поразу од 6 : 0 против свог бившег клуба Бајерна. Дели прво место с Јенсом Новотнијем за највише добијених црвених картона у историји Бундеслиге. Судија Феликс Цвајер показао је црвени картон Густаву у 78. минуту утакмице након што је добио други жути картон пошто је фаулирао Рената Саншеса. На крају су Густава с терена извели његови саиграчи јер није прихватио одлуку арбитра да напусти терен. Такође му је и саркастично аплаудирао.[18]

Олимпик Марсељ

уреди
 
Луиз Густаво и Хванг Хичан у полуфиналу Лиге Европе, мај 2018.

Дана 4. јула 2017. Густаво је напустио Немачку у којој је провео целу деценију. Потписао је за француски Олимпик Марсељ у трансферу вредном 8 милиона евра.[19] Уговор је потписан на четири године.[20] Деби је имао 23 дана касније у победи на домаћем стадиону против Остендеа (4 : 2) у трећем колу квалификација Лиге Европе.[21]

Први наступ у Првој лиги Француске имао је 6. августа. Био је стартер против Дижона у победи од 3 : 0.[22] Првог октобра постигао је свој први гол за Марсељ и то Ници у победи од 4 : 2. На истој утакмици је касније искључен због оштрог старта над Пјером Лисом Мелуом.[23] Вратио се на терен три недеље касније када је дао погодак у ремију (2 : 2) против Пари Сен Жермена на Велодрому.[24]

У Лиги Европе 2017/18. за Марсељ је одиграо све утакмице. Тада је његов клуб дошао до финала, али је изгубио од Атлетико Мадрида с резултатом 3 : 0 у Лиону. Укупно је у првој сезони у Француској одиграо 56 утакмица.[25] Такође је изабран за члана идеалне екипе Прве лиге Француске.[26]

Фенербахче

уреди
 
Луиз Густаво игра за Бразил на пријатељској утакмици против Аустрије 2014.

Дана 2. септембра 2019. Густаво је потписао четворогодишњи уговор с турским прволигашем Фенербахчеом.[27]

Ел Наср

уреди

Дана 24. јула 2022. Густаво се придружио саудијском клубу Ел Наср.[28]

Сао Пауло

уреди

За Сао Пауло потписао је уговор пред сезону 2024.[29]

Каријера у репрезентацији

уреди

За селекцију Бразила дебитовао је 10. августа 2011. када је ушао као замена у другом полувремену пријатељске утакмице са Немачком.[30][31]

Густаво је био део селекције Бразила коју је предводио Луиз Фелипе Сколари на Купу конфедерација 2013. и Светском првенству 2014.[32] Одиграо је свих 90 минута када је Бразил поразио тадашњег првака света Шпанију с резултатом 3 : 0 у финалу на Маракани 30. јуна.[33] Први гол за Бразил постигао је на пријатељској утакмици против Аустралије 7. септембра касније исте године.

Током Мундијала 2014. Густаво је одиграо сваки минут у дресу своје репрезентације све док није искључен у четвртфиналном сусрету с Колумбијом.[34][35] Међутим, вратио се на терен већ у следећем сусрету. Бразил је на том Светском првенству завшио на четвртом месту.

Селектор Карлос Дунга је опет позвао Густава да заигра на Копа Америци у Чилеу 2015, премда на крају није ни отишао на такмичење пошто је задобио повреду колена.[36] Уместо њега је заиграо Фред.[37]

Лични живот

уреди

Густаво се изјашњава као католик и као велики верник.

Запросио је своју девојку Милен 25. децембра 2010. на одмору у Бразилу.[38]

Густаво је једном приликом рекао да му је мајка велики узор у животу пошто је, док је Густаво још био дете, рекла да ће он једног дана постати познати фудбалер. Густавова мајка је преминула док је он имао шеснаест година.[39]

Статистика

уреди

Клуб

уреди
Ажурирано 31. маја 2023.
Национално првенство Национални куп Лига куп Континентално такмичење Остало Укупно
Клуб Ранг Сезона Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол.
Хофенхајм Друга Бундеслига 2007/08. 27 0 3 0 — — — 30 0
Бундеслига 2008/09. 28 0 1 0 — — — 29 0
2009/10. 27 0 3 0 — — — 30 0
2010/11. 17 2 3 0 — — — 20 2
Укупно 99 2 10 0 — — — 109 2
Бајерн Минхен Бундеслига 2010/11. 14 1 2 0 — 2 0 0 0 18 1
2011/12. 28 1 6 0 — 12 0 — 46 1
2012/13. 22 4 3 0 — 10 0 1 0 36 4
Укупно 64 6 11 0 — 24 0 1 0 100 6
Волфсбург Бундеслига 2013/14. 29 4 4 0 — — — 33 4
2014/15. 31 2 5 4 — 11 1 — 47 7
2015/16. 22 1 1 0 — 7 0 0 0 30 1
2016/17. 27 0 3 0 — — 2 0 32 0
Укупно 109 7 13 4 — 18 1 2 0 142 12
Олимпик Марсељ Прва лига Француске 2017/18. 34 5 3 1 1 0 19 0 — 57 6
2018/19. 30 2 1 0 1 1 6 1 — 38 4
2019/20. 3 0 0 0 0 0 — — 3 0
Укупно 67 7 4 1 2 1 25 1 — 98 10
Фенербахче Суперлига Турске 2019/20. 28 3 4 0 — — — 32 3
2020/21. 34 1 3 0 — — — 37 1
2021/22. 22 1 0 0 — 6 0 — 28 1
Укупно 84 5 7 0 — 6 0 — 97 5
Ел Наср Саудијска професионална лига 2022/23. 29 5 2 0 — — 1 0 32 5
Свеукупно 453 32 48 5 2 1 73 2 4 0 568 40

Репрезентација

уреди
Ажурирано 2. септембра 2017.[40]
Репрезентација Год. Нас. Гол.
Бразил 2011. 2 0
2012. 0 0
2013. 14 1
2014. 15 0
2015. 7 1
2016. 3 0
Укупно 41 2

Голови за репрезеннтацију

уреди
Голови Бразила су наведени на првом месту. Колона „гол” означава резултат на утакмици након Густавовог гола.[41]
Бр. Датум Стадион Противник Гол Резултат Такмичење
1. 7. септембар 2013. Стадион Мане Гаринча, Бразилија, Бразил   Аустралија
1 : 0
6 : 0
 Пријатељска утакмица
2. 26. март 2015. Стад де Франс, Сен Дени, Француска   Француска
3 : 1
3 : 1

Успеси

уреди
 
Неки од фудбалера бразилске репрезентације у финалу Купа конфедерација 2013. који су и освојили; слева надесно: Паулињо, Давид Луиз, Луиз Густаво.

Клупски

уреди

Бајерн Минхен

Волфсбург

Олимпик Марсељ

Сао Пауло

Репрезентативни

уреди

Бразил

Појединачни

уреди
  • Члан идеалне екипе сезоне у УЕФА Лиги Европе: 2017/18.[43]
  • Члан идеалне екипе сезоне у Првој лиги Француске: 2017/18.[44]
  • Играч месеца у Саудијској професионалној лиги: октобар 2022.
  • Члан идеалне екипе сезоне у Саудијској професионалној лиги: 2022/23.[45]

Референце

уреди
  1. ^ „Luiz Gustavo”. fifa.com. FIFA. Архивирано из оригинала 10. 07. 2015. г. Приступљено 21. 1. 2014. 
  2. ^ „CSA e CRB garantem vaga às oitavas da Copa Alagoas Sub-20”. Alagoas 24 Horas. Приступљено 19. 7. 2019. 
  3. ^ Hoffenheim signs Luis Gustavo on loan, tsg-hoffenheim.de 
  4. ^ „Gustavo, Paljic and Vorsah extend contracts”, tsg-hoffenheim.de 
  5. ^ „Bayern sign versatile Luiz Gustavo until 2015”. FC Bayern Munich. 3. 1. 2011. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. 
  6. ^ „DFL prüft: War was faul am Gustavo-Transfer?”. merkur-online.de. 4. 1. 2011. Архивирано из оригинала 7. 1. 2011. г. 
  7. ^ „Luiz Gustavo: Das ist Bayerns neuer Brasi-Star”. Bild. 2. 1. 2011. Архивирано из оригинала 1. 4. 2011. г. 
  8. ^ Matthews, Luke (26. 2. 2011). „Bayern Munich 1-3 Borussia Dortmund: Hummels header ends former club's title bid”. Goal.com. Приступљено 31. 5. 2015. 
  9. ^ Whitney, Clark (13. 8. 2011). „Wolfsburg 0-1 Bayern Munich: Last-gasp Luiz Gustavo effort gives Bavarians the points”. Goal.com. Приступљено 31. 5. 2015. 
  10. ^ Zuvela, Matt (15. 4. 2012). „Bayern in Champions League final”. Deutsche Welle. 
  11. ^ „Luiz Gustavo signs for Wolfsburg from Bayern Munich”. BBC Sport. 16. 8. 2013. Архивирано из оригинала 17. 8. 2013. г. 
  12. ^ „Wolves maul sorry Schalke”. Sky Sports. 17. 8. 2013. Приступљено 31. 5. 2015. 
  13. ^ „Bayer too strong for Wolfsburg”. Sky Sports. 14. 9. 2013. Приступљено 31. 5. 2015. 
  14. ^ „Mainz maintain perfect start”. Sky Sports. 24. 8. 2013. Приступљено 31. 5. 2015. 
  15. ^ „Hamburg in deep trouble”. Sky Sports. 19. 4. 2014. Приступљено 31. 5. 2015. 
  16. ^ „DSC Arminia Bielefeld 0-4 VfL Wolfsburg”. BBC Sport. 29. 4. 2015. Приступљено 31. 5. 2015. 
  17. ^ „Dortmund 1-3 Wolfsburg: DFB-Pokal won by De Bruyne and Dost”. Goal.com. 30. 5. 2015. Приступљено 30. 5. 2015. 
  18. ^ Uersfeld, Stephan (2. 5. 2017). „Wolfsburg's Luiz Gustavo levels Bundesliga record for most red cards”. ESPN FC. Приступљено 2. 5. 2017. 
  19. ^ „Wolfsburg midfielder Luiz Gustavo completes move to Marseille”. ESPN FC. 4. 7. 2017. 
  20. ^ „Avec Luiz Gustavo, l'OM offre le plus gros salaire de son histoire”. Huffington Post. 4. 7. 2017. 
  21. ^ „OM-Ostende: le résumé et les buts du match aller du 3e tour préliminaire de Ligue Europa”. Huffington Post. 27. 7. 2017. 
  22. ^ „Marseille too strong for Dijon”. Ligue 1. 6. 8. 2017. 
  23. ^ „Nice-OM : Luiz Gustavo, ombre et lumière”. La Provence. 2. 10. 2017. 
  24. ^ „Marseille 2-2 Paris Saint German”. BBC Sport. 22. 10. 2017. 
  25. ^ „Europa League: à Marseille, l'indispensable Luiz Gustavo”. Le Point. AFP. 14. 5. 2018. 
  26. ^ „Trophée UNFP : Sept Parisiens dans l'équipe type”. L'Équipe. 13. 5. 2018. 
  27. ^ „Gustavo Fenerbahçemizde”. Fenerbahçe S.K. 2. 9. 2019. 
  28. ^ „النصر يعيد ذكريات «جوستافو وجارسيا»”. 
  29. ^ „São Paulo anuncia a contratação do volante Luiz Gustavo”. GloboEsporte. 11. 12. 2023. 
  30. ^ „Gustavo zu Nationalmannschaft berufen”. 1899aktuell.de (на језику: немачки). 26. 7. 2011. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 26. 4. 2012. 
  31. ^ „Matchreport Deutschland-Brasilien”. kicker (на језику: немачки). 10. 8. 2011. Архивирано из оригинала 28. 6. 2014. г. Приступљено 26. 4. 2012. 
  32. ^ „Squad List”. FIFA. Архивирано из оригинала 10. 6. 2013. г. 
  33. ^ „Brazil v Spain: Confederations Cup final – as it happened”. Guardian UK. 1. 7. 2013. 
  34. ^ „World Cup 2014: Brazil Sweat on Neymar Injury, Luiz Gustavo Suspended”. NDTV. Agence France-Presse. 29. 6. 2014. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. 
  35. ^ Fernando Duarte (3. 7. 2014). „Luiz Gustavo’s absence gives Brazil major headache against Colombia”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 3. 7. 2014. г. 
  36. ^ Uersfeld, Stephan (2. 6. 2015). „Brazil's Luiz Gustavo to miss Copa America due to knee surgery”. ESPN. Приступљено 2. 6. 2015. 
  37. ^ „Fred relishing Copa America chance”. Four Four Two. 3. 6. 2014. 
  38. ^ „Luiz Gustavo's first full day at Bayern”. FC Bayern Munich. 4. 1. 2011. Приступљено 3. 5. 2017. 
  39. ^ Interview: Luiz Gustavo, FC Bayern Munich . 20 January 2011. Retrieved 21 January 2011.
  40. ^ Луиз Густаво на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  41. ^ „Luiz Gustavo”. Soccerway. Приступљено 26. 3. 2015. 
  42. ^ „Atletico Madrid win Europa League with 3-0 victory over Marseille”. BBC Sport. 16. 5. 2018. Приступљено 2. 12. 2019. 
  43. ^ „UEFA Europa League Squad of the 2017/18 Season”. UEFA.com. 17. 5. 2018. 
  44. ^ „Trophée UNFP : Sept Parisiens dans l'équipe type - Foot - Trophées UNFP”. L'Équipe. Приступљено 24. 6. 2020. 
  45. ^ Name, Author. „Saudi Pro League 2022-23: Team of the Season”. Khel Now. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Луиз_Густаво&oldid=28692616”