Лозница (Ваљево)

Лозница
Лозница;
	Ваљевска Лозница, панорама
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Град	Ваљево
Становништво
— 2011.	516
Географске карактеристике
Координате	44° 19′ 14″ С; 20° 03′ 08″ И / 44.3205° С; 20.052333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	191 m
	Лозница Лозница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	014
Регистарска ознака	VA

Лозница је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 516 становника.

Овде се налази ОШ „Стеван Филиповић” ИО Ваљевска Лозница.

Историја

Први помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 213. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

Lozniçe karye, Uziçe nahiye - Село Лозница, Нахија Ужице^[1]

Аутор сматра да је греша упис у Ужичку нахију и да се мисли на ваљевско село. Природаје навод Лознице као ваљевског насеља у тефтеру TD 978, страна 760, из времена владавине османског султана Сулејмана Величанственог (1520-1566).

Демографија

Лозница је по харачким тефтерима из 1818. године имала 66 домова са 74 породице и 170 харачких личности. По попису од 1866. године било је 74 дома са 699 становника, док је по попису од 1874. године било 74 дома са 498 становника. Попис од 1884. године бележи 85 домова са 549 становника, док jе по попису од 1890. године уписано 86 домова са 628 становника. По попису од 1895. године било је 83 дома са 585 становника, a по попису од 1900. године је било 90 домова са 661 становником. Треба напоменути да се у харачким тефтерима из 1818. године Лозница помиње заједно са својим засеоком Веселиновац, који је данас засебно село.

Годишњи прираштај становништва Лознице у овом периоду се не може израчунати, пошто је све до краја 1874. године као заселак овог села било и село Веселиновац, које се од 1872. године рачуна као самостално село.

Сада у насељу Лозница живи 549 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 224 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.194
1953.	1.203
1961.	1.082
1971.	897
1981.	826
1991.	737	713
2002.	660	665

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	642	97,27%
непознато	12	1,81%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	5	8
80+	10	12
75—79	13	21
70—74	22	29
65—69	26	31
60—64	21	23
55—59	22	15
50—54	18	13
45—49	25	18
40—44	30	27
35—39	20	15
30—34	22	15
25—29	16	15
20—24	18	18
15—19	27	15
10—14	22	19
5—9	11	17
0—4	13	8
Просек :	42,9	46,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	212	218	236	229	241	215	224

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	56	58	29	32	25	20	4	0	0	0	2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	295	86	175	18	9	7
Женски	275	38	166	60	6	5
УКУПНО	570	124	341	78	15	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	146	51	0	5	28
Женски	64	31	0	1	12
УКУПНО	210	82	0	6	40
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	12	4	0	16
Женски	1	1	6	1	0
УКУПНО	1	13	10	1	16
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	7	4	2	1
Женски	0	3	2	2	2
УКУПНО	0	10	6	4	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	16
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	0	0	0	18