Кашика

Кашика је део прибора за јело у облику елиптичне плитке посудице на крају дугачке дршке. Служи за захватање течне и полутечне хране, као и појединих врста чврсте хране (пиринач, зрневље). Кашика важи и као мера у кулинарству (супена кашика од 15ml и кафена кашичица од 5ml). Кашике се израђују од метала, дрвета и пластике.

Кашика и виљушка из Таковског дворца, пресовано сребро, слоновача, спајање, ливење, дужина 28,5 цм, крај 19. века

Порекло речи

Кашика је добила назив по намирници каша, која у свим словенским језицима има исто значење. Честа је заблуда да је кашика реч турског порекла (тур. kaşık), а Турци су по доласку на Балкан први пут видели прибор за јело.

Терминологија

Средњовековне кашике са печатним врхом

Кашика се састоји од зделе и дршке. Дршка у облику витког штапа се често назива стабљика. Стабљика се може завршавати оштрим врхом или бити овенчана квргом, украсном квргом.^[1] Квргасти врхови кашика са различитим облицима задебљања описани су разноликим терминима као што су „жир“, „записани крај“ (спирални украс на кугли), „девојачка глава“ (биста), „дијамантски врх“, „апостол“ су биле посебно популаране у Енглеској од 14. до 17. века.^[2]

Историја

Сачувани примери различитих облика кашика које су користили стари Египћани укључују оне од слоноваче, кремена, шкриљевца и дрвета, од којих многе имају уклесане верске симболе.^[3] Током неолитске цивилизације Озиери на Сардинији већ су биле у употреби керамичке кутлаче и кашике. У Кини династије Шанг, кашике су биле направљене од кости. Ране бронзане кашике у Кини биле су дизајниране са оштрим врхом, а можда су се користиле и као прибор за јело.^[4] Кашике Грка и Римљана углавном су биле прављене од бронзе и сребра, а дршка обично има облик шиљка или шиљастог стабла.^[3] У Британском музеју постоји много примера из којих се могу утврдити облици различитих типова, а главне тачке разлике налазе се у споју зделе са дршком.^[3]

Кашика из доба крсташког рата из 1017. године која је пронађена на археолошким ископавањима Турсијанотко у Пиркали, Финска

У раном муслиманском свету кашике су се користиле за конзумацију супе.^[5] Средњовековне кашике за кућну употребу обично су биле направљене од крављег рога или дрвета, али изгледа да су месингане, калајне и бакарне кашике биле уобичајене у 15. веку.^[3] Потпуни описи и уписи који се односе на сребрне кашике у инвентарима краљевских и других домаћинстава указују на њихову посебну вредност и реткост.^[3] Чини се да је најранија енглеска референца у тестаменту из 1259. године.^[3] У рачунима за гардеробу Едварда I за 1300. годину помињу се неке златне и сребрне кашике означене љиљаном, паризком ознаком.^[3] Једна од најзанимљивијих средњовековних кашика је крунска кашика која се користила у помазању енглеског, а касније и британског суверена; овај објекат из 12. века је најстарији сачувани предмет у британским краљевским регалијама.^[3]

Комплети апостолских кашика,^[6]^[7] популарни као поклони за крштење у доба Тјудора, чије се дршке завршавају главама или бистама апостола, посебна су форма за коју се везује антикварни интерес.^[3] Раније енглеске дршке кашике завршавају се жиром, обичним дугметом или дијамантом; крајем 16. века постаје уобичајени завршетак балустра и печат, здела је у облику смокве.^[3] Током рестаурације, дршка постаје широка и равна, здела је широка и овална, а завршетак је исечен у облику познатом као стражња нога.^[3]

У првој четвртини 18. века здела постаје уска и елиптична, са језиком или пацовским репом на задњој страни, а дршка је на крају окренута нагоре. Савремени облик, са врхом зделе ужим од основе и заобљеним крајем дршке окренутим надоле, ушао је у употребу око 1760. године.^[3]

Кашика урезана у рогове ирваса, магдаленијан око 17.000 – 12.000. п. н. е.
Бронзана кашика, династија Шанг
Римске кашике из Хоксненске ризнице, око 4-5. век
Кашика од жада, могулска династија, Индија
Дрвена кашика пронађена на караку Мери Роуз из 16. века
Индијанска кашика из Јурока, 19. век
Ахеменидска кашика (400. п. н. е.)

Врсте и употребе

Избор кашика грузијско-викторијанског енглеског стерлинг сребра (око 1790 – 1850)

Кашике се првенствено користе за јело течне или полутечне хране, као што су супа, чорба или сладолед, и веома ситних или прашкастих чврстих предмета који се не могу лако подићи виљушком, као што су пиринач, шећер, житарице и зелени грашак. У југоисточној Азији, кашике су примарни прибор за јело; виљушке се користе за гурање хране као што је пиринач на кашику, као и њихова западњачка употреба за пробадање хране.^[8]^[9] Употреба кашике за резање^[10] је уобичајена на Филипинима, али је резултирала дисциплинским мерама против ученика који то ради у Канади.

Кашике се такође широко користе у кувању и сервирању. У печењу, тесто је обично довољно ретко да се сипа или испусти са кашике;^[11] мешавина такве конзистенције се понекад назива и „капно тесто“.^[12] Ваљано тесто које се спушта са кашике на плех за колаче може се направити у камене торте и друге колаче, док се џонијева торта може припремити тако што се кашике кукурузног брашна сипају на врелу подмазану решетку.

Кашика са специјалним врхом за киви или диње
Кашике за салату
Хладне житарице за доручак у десертној кашичици
Кашика за бујон од нерђајућег челика

Сродни и изведени појмови

У ширем смислу, кашике су сви предмети сличног облика, попут:

Референце

^ Forgeng, Singman & McLean 1995, стр. 167.
^ Veitgh 1923, стр. 121.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Spoon”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 733.
^ Needham, Joseph (2000). Science and Civilisation in China: Fermentations and Food Science. Cambridge University Press. стр. 106. ISBN 978-0-521-65270-4.
^ Lindsay, James E. (2005). Daily Life in the Medieval Islamic World . Greenwood Publishing Group. стр. 128. ISBN 0-313-32270-8.
^ T. Wilson, 'Spoons with a Taste of History', British Museum Society Bulletin, 46 (July 1984), pp. 24–2
^ Fleming, John & Hugh Honour (1977). The Penguin Dictionary of Decorative Arts. London: Allen Lane. стр. 27. ISBN 0713909412.
^ „South China Seas Culture & Cuisine”. www.satayusa.com.
^ „UKTV Food: Recipes: Southeast Asian cuisine”.
^ „Spoons: The Filipino Utensil of Choice”. 10. 5. 2018.
^ Cech, Mary (2013-05-14). Savory Baking: 75 Warm and Inspiring Recipes for Crisp, Savory Baking (на језику: енглески). Chronicle Books. ISBN 9781452100234.
^ Lincoln, Mary Johnson (1915). The School Kitchen Textbook: Lessons in Cooking and Domestic Science for the Use of Elementary Schools (на језику: енглески). Little, Brown. стр. 242. „batter is usually thin enough to pour or drop from a spoon called drop batter.”

Литература

Jackson, C. J. (1892). „The Spoon and its history”. Archaeologia. 53: 107—146. doi:10.1017/S0261340900011231.

Needham, Joseph (2000). Science and Civilisation in China: Fermentations and Food Science. Cambridge University Press. стр. 106. ISBN 978-0-521-65270-4.
Bednersh, Wayne (2000). Collectible Souvenir Spoons: The Grand Tour. Collector Books. ISBN 978-1-57432-189-0.
Rainwater, Dorothy (1992). Spoons From Around the World. New York: Shiffer Publishing. ISBN 978-0-88740-425-2.
Spark, Nick (2007). Spoons West! Fred Harvey, the Navajo, and the Souvenir Spoons of the West 1890-1941. Los Angeles, California: Periscope Film. ISBN 978-0-9786388-9-4.
Forgeng, Jeffrey L.; Singman, Jeffrey L.; McLean, Will (1995). „Food and Drink”. Daily Life in Chaucer's England. Greenwood Publishing Group. стр. 167. ISBN 978-0-313-29375-7. OCLC 1170051340.
Veitgh, Henry Newton (октобар 1923). „Spoons Of Old English Plate”. International Studio. LXXVIII (317): 121—124.
Jackson, Charles James (1911). „The spoon and its history: Its form, material, and development”. An Illustrated History of English Plate, Ecclesiastical and Secular: In which the Development of Form and Decoration in the Silver and Gold Work of the British Isles, from the Earliest Known Examples to the Latest of the Georgian Period, is Delineated and Described, Volume 2. "Country life," limited. стр. 470—537. OCLC 1074655150.
Hey, D. The Fiery Blades of Hallamshire: Sheffield and Its Neighbourhood, 1660–1740 (Leicester University Press 1991). 193–140.
Lloyd, G. I. H. The Cutlery Trades: An Historical Essay in the Economics of Small Scale Production. (1913; repr. 1968).
Beck, Benjamin B. (1980). Animal tool behavior : the use and manufacture of tools by animals. New York: Garland STPM Pub. ISBN 0-8240-7168-9. OCLC 5607368.
Shumaker, Robert W.; Walkup, Kristina R.; Beck, Benjamin B. (2. 5. 2011). Animal Tool Behavior: The Use and Manufacture of Tools by Animals. ISBN 978-0801898532. Архивирано из оригинала 29. 8. 2022. г. Приступљено 28. 8. 2022.
Finn, Julian K.; Tregenza, Tom; Norman, Mark D. (2009). „Defensive tool use in a coconut-carrying octopus”. Curr. Biol. 19 (23): R1069—R1070. PMID 20064403. S2CID 26835945. doi:10.1016/j.cub.2009.10.052  .
Jones, T. B.; Kamil, A. C. (1973). „Tool-making and tool-using in the northern blue jay”. Science. 180 (4090): 1076—1078. Bibcode:1973Sci...180.1076J. PMID 17806587. S2CID 22011846. doi:10.1126/science.180.4090.1076. Архивирано из оригинала 2022-05-10. г. Приступљено 2022-08-28.
Tom L. Beauchamp; R.G. Frey, ур. (2011). The Oxford Handbook of Animal Ethics. Oxford University Press. стр. 232. ISBN 978-0195-3719-63.
Jones, S.; Martin, R.; Pilbeam, D., ур. (1994). The Cambridge Encyclopedia of Human Evolution . Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32370-3.
McPherron, Shannon P.; Zeresenay Alemseged; Curtis W. Marean; Jonathan G. Wynn; Denne Reed; Denis Geraads; Rene Bobe; Hamdallah A. Bearat (2010). „Evidence for stone-tool-assisted consumption of animal tissues before 3.39 million years ago at Dikika, Ethiopia”. Nature. 466 (7308): 857—60. Bibcode:2010Natur.466..857M. PMID 20703305. S2CID 4356816. doi:10.1038/nature09248.
Sahnouni, Mohamed; Semaw, Sileshi; Rogers, Michael (2013-07-04). „The African Acheulean”. Oxford Handbooks Online. doi:10.1093/oxfordhb/9780199569885.013.0022. Архивирано из оригинала 2022-07-30. г. Приступљено 2021-01-27.
Hägermann, Dieter; Schneider, Helmuth (1997), Propyläen Technikgeschichte. Landbau und Handwerk, 750 v. Chr. bis 1000 n. Chr. (2nd изд.), Berlin, ISBN 3-549-05632-X
White, Lynn Jr. (1962), Medieval Technology and Social Change, Oxford: At the Clarendon Press
Dhamija, Jasleen (1970), Indian folk arts and crafts, National Book Trust, India, 1992, „The simple clay kulhar, which is made in thousands as an inexpensive container for curd, sweets, tea or water, and after being used only once is thrown away, has the same form as those excavated at the Indus Valley or ...”
Hankin, Nigel B. (1997). Hanklyn-janklin: a stranger's rumble-tumble guide to some words, customs, and quiddities, Indian and Indo-British. Banyan Books. ISBN 9788186558065. „For the fussy, on request, the beverage will usually be served in a hand- less, unglazed, disposable earthenware pot, the kulhar, straight from the kiln ...”
„Cakes and Desserts”. bittersweetnyc.com. Bittersweet NYC. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2010. „Kulfi (Indian Ice Cream) ... in India is traditionally served in Kulhars, unbaked terracotta ...”
Jain, Sonu (6. 7. 2004), „Why Laloo's kulhad isn't as green as he makes it out to be”, Indian Express, „Contrary to common perception, the red kulhad takes nearly a decade to return to its natural form ... "The water in the clay disappears and the salts melt into a glassy state and bind together making the clay stronger," said D Chakravorty, ceramic engineer at CGCRI. It takes a while before this salt, exposed to vagaries of nature, decomposes ...”
„Change on table: Ditch the plastic spoons and plates, make an informed choice”. The Financial Express. 2017-12-24. Приступљено 2018-05-23.
Embree, Kari (2016-04-15). „Eating our way out of the plastic waste dilemma”. PlasticsToday. Архивирано из оригинала 07. 07. 2018. г. Приступљено 2018-05-23.
„PAPSTAR”. PAPSTAR. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 2018-05-23.
Pierson, Phebe (2019-04-22). „You Asked: What Are the Most Eco-Friendly Garbage Bags?”. State of the Planet - Columbia University (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-05-04. г. Приступљено 2021-01-05.

Спољашње везе

The History of Eating Utensils - Spoons. Rietz Collection of Food Technology.
The Making of a Spoon, Georgian style. Online Encyclopedia of Silver Marks, Hallmarks & Makers' Marks. Illustrated article on the hand forging of a spoon.
History of Spoon - Eating Utensils

[FOOTNOTEForgengSingmanMcLean1995167-1] Forgeng, Singman & McLean 1995, стр. 167.

[FOOTNOTEVeitgh1923121-2] Veitgh 1923, стр. 121.

[enc-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Spoon”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 733.

[Needham-4] Needham, Joseph (2000). Science and Civilisation in China: Fermentations and Food Science. Cambridge University Press. стр. 106. ISBN 978-0-521-65270-4.

[5] Lindsay, James E. (2005). Daily Life in the Medieval Islamic World . Greenwood Publishing Group. стр. 128. ISBN 0-313-32270-8.

[6] T. Wilson, 'Spoons with a Taste of History', British Museum Society Bulletin, 46 (July 1984), pp. 24–2

[Fleming-7] Fleming, John & Hugh Honour (1977). The Penguin Dictionary of Decorative Arts. London: Allen Lane. стр. 27. ISBN 0713909412.

[8] „South China Seas Culture & Cuisine”. www.satayusa.com.

[9] „UKTV Food: Recipes: Southeast Asian cuisine”.

[10] „Spoons: The Filipino Utensil of Choice”. 10. 5. 2018.

[11] Cech, Mary (2013-05-14). Savory Baking: 75 Warm and Inspiring Recipes for Crisp, Savory Baking (на језику: енглески). Chronicle Books. ISBN 9781452100234.

[12] Lincoln, Mary Johnson (1915). The School Kitchen Textbook: Lessons in Cooking and Domestic Science for the Use of Elementary Schools (на језику: енглески). Little, Brown. стр. 242. „batter is usually thin enough to pour or drop from a spoon called drop batter.”

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]