Лички кожун

Лички кожун је саставни дио личке народне ношње. Може бити мушки и женски.

Опис

Лички кожун или кожух израђиван је од бијелих овчијих кожа са вуном, а мање од козјих. Састоји се од предњица и леђа, а понекад и од рукава. Личани кроје, односно шију кожуне од свог доласка на просторе Лике, вјероватно је то условљено географским и климатским поднебљем, гдје су зиме некад трајале више од пола године, као и због чињенице да су Личани одувијек држали доста оваца. Лички кожун се зове лички, јер је по кроју и изгледу специфичан у односу на одјевне предмете од коже и вуне у другим крајевима бивше Југославије и носи се на читавом простору Лике.

Лички кожун се носио скоро преко цијеле године, уз повремено извртање, што је зависило од временских прилика. Кад је вријеме хладно и суво, онда се носи са вуном до тијела, а када пада киша или снијег, онда се кожун изврати и вуна је споља, како би се киша што боље циједила. Кожуни су се по правилу кројили и шивали дужи и без рукава, а рјеђе краћи и са рукавима. За свечане прилике израђиван је свечани кожун, који се украшавао са разним апликацијама, ради бољег уочавања и љепшег изгледа.

На личке кожуне практиковали су се у доњем дијелу предњица нашивати џепови, као и дугмад од чвршће опуте, којима се кожун сапињао. Кратки кожун је сезао до испод струка, а дужи до испод кољена. Ако би се којим случајем израдио кожун од козје мјешине, претежно се израђивао у Буковици гдје је клима умјеренија, онда је длака била окренута споља. За личко поднебље овај кожун је био преслаб.

Женски кожун

Женски кожун као дио женске личке народне ношње, по свом изгледу, облику и начину израде сличан је личком кожуну из мушке народне ношње. Разлика је само у величини и дужини, мушки кожун је кројен и шивен од већих овчијих и овновских кожа, а женски може и од јагњећих. Одјевни предмет сличан женском кожуну носиле су дјевојке и жене у подвелебитским селима (Радуч, Крушковац, Медак, Почитељ) између два свјетска рата, а звао се шуба. Био је то женски капут до испод појаса израђен споља од финог куповног материјала, са поставом од црних јагњећих кожица.

Ћурак или шуба

У неким крајевима Лике, од краја 19. вијека па све до Другог свјетског рата, носио се још један одјевни предмет, а који се звао ћурак. Назив потиче из турског језика, што на српском језику значи кожун односно огртач постављен и опшивен крзном. Највише су га носили мушкарци у Оточкој долини и ширем подручју Врховина. Истовјетан одјевни предмет у српским православним селима од Госпића до Грачаца називао се шуба. Ћурак се састојао од леђа, предњица и рукава. То је у ствари кратки капут, израђиван од платна и јагњеће коже са крзном. Спољашња страна била је од платна тамноплаве, црне и смеђе боје, а са унутрашње стране постављен од јагњеће коже са крзном, претежно црне боје. На рубном дијелу предњице пришивена су дугмад или пуца. Рубни дијелови предњица (ивице) и око врата, опшивени су крзном.

Види још

Ћурчија

Литература

Павлица, Добривоје (2006). Личка народна ношња (на језику: (језик: српски)). Бајмок: Српски културни центар „Никола Тесла“. стр. 160 страна. ISBN 978-86-908971-0-0.

Спољашње везе

Лика у срцу: Личка народна ношња Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2016) (језик: српски)