Лихослављ

Лихослављ
Лихославль
Лихослављ; Лихославль
	Успењска црква
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Средишњи ФО
Област	Тверска област
Рејон	Лихослављански рејон
Основан	први помен 1624.
Статус града	1925.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	12.078
Географске карактеристике
Координате	57° 07′ 00″ С; 35° 28′ 00″ И / 57.116667° С; 35.466667° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	170 m
	Лихослављ Лихослављ на карти Русије
	Лихослављ Лихослављ на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број	171210
Позивни број	+7 48261
Регистарска ознака	69
ОКАТО код	28 238 501
ОКТМО код	28 638 101 001
Веб-сајт
	admlihoslavl.ru/

Лихослављ (рус. Лихославль) град је на северозападу европског дела Руске Федерације и административни центар Лихослављанског рејона смештеног у централном делу Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 12.078 становника.

Географија

Град Лихослављ налази се у централном делу Тверске области, на пола пута између Твера (од којег је удаљен око 41 километар у смеру северозапада) и Вишњег Волочока. Важна је железничка станица на железничкој линији која повезује градове Москву и Санкт Петербург.

Кроз јужни део града протиче речица Черемушка која се на југоистоку улива у вештачко Лихослављанско језеро саграђено 1906. године.

Историја

На месту данашњег града постојало је насеље Осташково које се у писаним изворима први пут помиње још 1624. године као феудални посед без цркве. Насеље под именом Лихослављ први пут се у писаним изворима помиње тек 1816. године као очевина капетана Ивана Ивановича Сулина. Према истом спису у насељу је у то време живело 18 сељака и 23 најамних радника. На једној мапи Тверске губерније из 1848. на обалама реке Лихославке (притоке реке Каве) уцртано је насеље Лихослављ.

Насеље Осташково постаје важним железничким раскршћем након проласка Николајевске железнице кроз то подручје 1870. године. Исте године у рад је пуштена и деоница пруге ка Торжоку.

Према подацима сверуског пописа из 1896. у Лихослављу је тада живело 228 становника. Осташковска станица је 1907. преименова у Лихослављ, а исте године у насељу је регистровано 209 домаћинстава.

Административни статус града Лихослављ добија 1925. године, а у периоду између 1937. и 1939. град је био седиште Карелског националног округа.

Од 1997. Лихослављ се сматра културним центром тверских Карела.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 12.257 становника, док је према проценама за 2014. град имао 12.078 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
7,666	9,470	11,709	12,832	13,449^[2]	12,515^[3]	12,257^[4]	12,078*

* Према процени националне статистичке службе Русије

Види још

Референце

^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]