Липљанска епархија

Липљанска епархија, касније позната и као Грачаничка епархија, односно Новобрдска епархија, древна је епархија Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Грачаници код Липљана. Обухватала је средишње делове косовске области. Први помени посебне епископије на том подручју потичу већ из 4. века (античка Улпијанска епископија), а последњи из средине 18. века. Прошлост ове епархије и њеног подручја дели се на три историјска раздобља: античко, средњовековно и нововековно.

Српски православни манастир Грачаница, средиште древне Липљанске епархије

Историја

Археолошки остаци ранохришћанске базилике у античкој Улпијани

Првобитна Улпијанска епископија постојала је већ током позноантичког периода, са седиштем у античкој Улпијани (лат. Ulpiana), а почевши од 535. године налазила се под јурисдикцијом Архиепископије Јустинијане Приме. Иако је пропала почетком 7. века, касније је обновљена и почевши од 1019. године налазила се у саставу Охридске архиепископије. Током 11. и 12. века, подручје ове епископије било је поприште честих српско-византијских сукоба. Српској држави је коначно прикључено у време владавине Стефана Немање (1166-1196). Почевши од 1219. године, епископија се налази у саставу Српске архиепископије, а након проглашења Српске патријаршије (1346), липљански епископи су добили и почасни наслов митрополита.

Грачанички октоих (петогласник), једино познато издање Грачаничке штампарије (1539)

Седиште средњовековне епископије првобитно је било у Липљану, а потом у оближњем манастиру Грачаници. Под њу је потпадао и чувени рударски град Ново Брдо. Архијереји ове епархије су названи липљански, односно грачанички или новобрдски, а у 18. веку и косовски.

Средином 15. века, целокупно подручје Липљанске епархије потпало је под османску власт и укључено у састав Вучитрнског санџака. У седишту ове епархије, у манастиру Грачаници, основана је 1539. године српска ћириличка Грачаничка штампарија, у којој је приређен чувени Грачанички октоих. Потоњи липљански митрополит Пајсије Јањевац изабран је 1614. године за српског патријарха.

Епархија је тешко пострадала крајем 17 века, у време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем III, а последњи пут се помиње средином 18. века. Један од последњих липљанских, односно грачаничких или косовских митрополита Василије Јовановић-Бркић (1756-1758) изабран је 1763. године за српског патријарха.

Након укидања, подручје Липљаснке епархије прикључено је суседној Призренској епархији.

Липљански епископи и митрополити

Списак познатих епископа и митрополита Липљанске епархије

• Мавројан (13. век)
• Варнава (13. век)
• Сава (13. век)
• Јован (13. век)
• Антоније (почетак 14. века)
• Игњатије (прва половина 14. века)
• Теодор (средина 14. века)
• Симеон (око 1383-1388)
• Дионисије (прва половина 15. века)
• Доситеј (прва половина 15. века)
• Венедикт Цреповић (око 1455.)
• Никанор (око 1530.-1545.)
• Дионисије (око 1570.)
• Василије (око 1587.-1598.)
• Пајсије Јањевац (1612-1614)
• Лонгин (око 1616)
• Василије Јовановић-Бркић (1756-1758)

Види још

• Викарни епископ липљански
• Жичка архиепископија

Литература

• Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
• Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности. 
• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века. Београд: Евро. 
• Грујић, Радослав М. (1936). „Прва штампарија у јужној Србији, 1539. године, на Косову Пољу у манастиру Грачаници” (PDF). Гласник Скопског научног друштва. 15-16: 81—96. 
• Дурковић-Јакшић, Љубомир (1964). „Прилог прослави 425-годишњице прве српске штампарије на Косову пољу”. Библиотекар. 16 (5-6): 287—298. 
• Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник. 
• Živković, Tibor; Bojanin, Stanoje; Petrović, Vladeta, ур. (2000). Selected Charters of Serbian Rulers (XII-XV Century): Relating to the Territory of Kosovo and Metohia. Athens: Center for Studies of Byzantine Civilisation. 
• Zirojević, Olga (1968). „Vučitrnski i Prizrenski sandžak u svetlosti turskog popisa 1530/31. godine”. Gjurmime albanologjike: Albanološka istraživanja. 7 (2): 103—120. 
• Зиројевић, Олга (1972). „Вучитрнски и Призренски санџак у време владавине Сулејмана Величанственог”. Историјски часопис. 19: 263—275. 
• Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига. 
• Ивановић, Радомир (1961). „Земљишни поседи грачаничког властелинства”. Историјски часопис. 11 (1960): 253—264. 
• Јанковић, Марија (1983). „Липљанска епископија и Грачаничка митрополија”. Историјски часопис. 29-30 (1982-1983): 27—37. 
• Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Калић, Јованка (1979). „Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године”. Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање. Београд: САНУ. стр. 27—53. 
• Калић, Јованка (2007). „Српска држава и Охридска архиепископија у XII веку”. Зборник радова Византолошког института. 44: 197—208. 
• Калић, Јованка (2013). „Епископски градови Србије у средњем веку” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 50 (1): 433—447. 
• Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт. 
• Крсмановић, Бојана (2012). „О односу управне и црквене организације на подручју Охридске архиепископије” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институ САНУ. стр. 17—39. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2021. г. Приступљено 22. 05. 2019. 
• Максимовић, Љубомир (1981). „Тријумф Византије почетком XI века”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 170—179. 
• Новаковић, Стојан (1908). „Охридска архиепископија у почетку XI века” (PDF). Глас СКА. 76: 1—62. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Петровић, Дамњан (1981). „Грачаничка штампарија и њен оснивач митрополит Никанор”. Стремљења. 22 (2): 169—178. 
• Поломац, Владимир (2010). „Неколико напомена о личним именима у поменику непознатог манастира Липљанске епископиjе”. Проблеми на балканското и славянското езикознание. Велико Търново: УИ Свети Кирил и Методий. стр. 226—242. 
• Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century” (PDF). Старинар. 51 (2001): 171—184. 
• Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра. 
• Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ćurčić, Slobodan (1979). Gračanica: King Milutin's Church and Its Place in Late Byzantine Architecture. Pennsylvania State University Press.