Лијепаја
Лијепаја (лет. Liepāja; рус. Лиепая, раније Либава, Либау; литв. Liepoja; нем. Libau; пољ. Lipawa) је трећи по величини град у Летонији, смештен у југозападном делу државе. Град чини и самосталну градску општину.
Лијепаја | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Летонија |
Општина | Лијепаја |
Основан | 1253. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016. | 78.144 |
— густина | 1.293,77 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 56° 30′ 42″ С; 21° 00′ 50″ И / 56.511667° С; 21.013893° И |
Површина | 60,4 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Улдис Сескс |
Веб-сајт | |
liepaja.lv |
Лијепаја је позната као друга по важности лука у држави после Риге, која се за разлику од ње зими не леди.
Име града потиче од летонске речи за липу.
Географија
уредиГрад Лијепаја је смештен на југозападу Летоније, близу државне границе са Литванијом (30 km). Од главног града Риге град је удаљен 220 км западно.
Рељеф: Лијепаја се налази у историјској покрајини Курландији. Град се образовао око ушћа реке Ливе у Балтичко море. Град се налази у равничарском подручју, на 5-7 метра надморске висине.
Клима: У Лијепаји влада континентална клима.
Воде: Град Лијепаја се образовао око ушћа реке Ливе у Балтичко море. Река чини и језеро Лијепаја у залеђу града, па град истовремено на мору, реци и језеру.
Историја
уредиПодручје Лијепаје било је насељено још у време праисторије. Данашње насеље под немачким називом Лубау основали су немачки витезови тевтонци 1263. године. Град је прикључен Државној заједници Пољске и Литваније 1626. године. 1795. године град заузима Руска Империја и мења назив у Либава. У 19. веку град доживљава привредни процврат.
1920. године Лијепаја је прикључена новооснованој Летонији. 1940. године прикључена је СССР-у, али је ускоро пала у руке Трећег рајха (1941-44.). После рата град је био у саставу Летонске ССР, да би се поновним успостављањем летонске независности 1991. године нашао у границама Летоније.
Становништво
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (октобар 2024.) |
Година |
---|
Становништво |
Са приближно 85 хиљада становника Лијепаја је трећи град по величини у Летонији. Међутим, од времена независности (1991. година) број становника је осетно опао (1989. - 115 хиљада ст.). Разлога за ово је неколико - исељавање Руса и другим „совјетских“ народа у матице, одлазак младих у иностраство или Ригу због безперспективности и незапослености, негативан прираштај.
Етнички састав: Матични Летонци чине нешто више од половине градског становништва. Национални састав је следећи:
Привреда
уредиЛиепаја је била и остала веома важна лука у Летонији, одмах после Риге. Предност луке је што није под ледом током зиме (за разлику од ришке луке).
Култура
уредиСпорт
уредиУ овом граду игра ФК Лијепаја.
Градови побратими
уредиПартнерски градови
уредиГалерија
уреди-
Руска православна катедрала
-
Лутеранска црква св. Ане
-
Градска пијаца
-
Совјетски блокови