Леушићи
Леушићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 129 становника. Налази се на путу за Пожегу, 33 км од Горњег Милановца. Надморска висина је од 380 до 610 м, а површина је 825 ха.[1]
Леушићи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  129 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 02′ 09″ С; 20° 14′ 32″ И / 44.035833° С; 20.242166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 521 m |
.svg)  Леушићи Леушићи на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Село је некада имало општину. Ђаци су похађали школу у Прањанима и припадали су парохији Прањанској. У центру села 1963. године изграђена је музејска поставка у Спомен-дому у част изгинулих ратника у Првом и Другом светском рату.[1]
Сеоска преслава је на прве Тројице, а у прву недељу после Петровдана држи се одавно вашар.
Овде се налази Крајпуташи браћи Лукић у Леушићима.
Историја
уредиПо легенди, Леушићи су названи на по Леју, старешини села који се тамо настанио. Нема података да је село постојало у старом и средњем веку. Први подаци о земљишту на коме се налази село потичу из аустријског пописа 1718. године, али се не помиње насеље. Досељавање на подручје села почело је 1780. године, најмасовније било је 1809. године а завршено је 1820. године. Досељеници су дошли из Босне, Херцеговине, Црне Горе, Старог Влаха и ужичке Црне горе. Године 1863. село је имало 38 домова.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 122 ратника. Погинуло их је 54 а 68 је преживело.[1]
Географија
уредиСело се налази по косама и странама испод брда Бијеле плоче и Кремена. Кроз јужни део сеоског атара протиче река Коњска, која долази из Срезојеваца, где и извире, а улива се у Чемерницу (управо у Леушићима). Село је веома раштркано, а има 106 домаћинстава.
Демографија
уредиУ пописима село је 1910. године имало 467 становника, 1921. године 456, а 2002. године тај број је спао на 181.[1]
У насељу Леушићи живи 139 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,8 година (48,6 код мушкараца и 53,2 код жена). У насељу има 67 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 5 | ||
| 75—79 | 5 | 6 | ||
| 70—74 | 15 | 14 | ||
| 65—69 | 6 | 8 | ||
| 60—64 | 13 | 5 | ||
| 55—59 | 2 | 11 | ||
| 50—54 | 2 | 4 | ||
| 45—49 | 4 | 1 | ||
| 40—44 | 2 | 2 | ||
| 35—39 | 6 | 4 | ||
| 30—34 | 5 | 3 | ||
| 25—29 | 2 | 5 | ||
| 20—24 | 4 | 1 | ||
| 15—19 | 4 | 1 | ||
| 10—14 | 2 | 2 | ||
| 5—9 | 5 | 3 | ||
| 0—4 | 4 | 4 | ||
| Просек : | 48,6 | 53,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 72 | 10 | 53 | 5 | 4 | 0 |
| Женски | 70 | 1 | 55 | 13 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 142 | 11 | 108 | 18 | 5 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 36 | 22 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 19 | 12 | 0 | 0 | 6 |
| УКУПНО | 55 | 34 | 0 | 0 | 14 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 2 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 264.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.
