Леуново
Леуново (мкд. Леуново) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Леуново припада општини Маврово и Ростуша.
 Богородичниа црква у Леунову | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Маврово и Ростуша |
| Становништво | |
| — 2002. | 6 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 41′ 42″ С; 20° 47′ 52″ И / 41.695° С; 20.7978° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.260 m |
  Леуново Леуново на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1256 |
| Позивни број | (+389) 45 |
| Регистарска ознака | GV |
Данас је Леуново важно туристичко насеље у оквиру веће високопланинске туристичке области Маврова.
Географски положај
уредиНасеље Леуново је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 25 km југозападно.
Леуново се налази у оквиру високопланинске области Маврово. Насеље је положено високо, на североисточним висовима планине Бистре. Западно се протезала Мавровска висораван, које 1947. године, подизањем бране, претворено у Мавровско језеро. Надморска висина насеља је приближно 1.260 метара.
Клима у насељу је оштра планинска.
Леуново се данас налази у највећем националном парку у Северној Македонији, Националном парку „Маврово“.
Историја
уредиИз Леунова потиче Петар Новаковић "Чардаклија" аустријски капетан, па добровољац у српској народној војсци, један од истакнутих личности у Првом српском устанку.[1] Уз њега се јавља као аустријски фрајкор капетан и земљак, из истог села Влајко Стојановић.
Почетком 20. века већина мештана Леунова су били верници Српске православне цркве.[2] Било је 1898. године ту 50 српских домова.[3] То су "чисти Срби" (1906) који одавно ту живе и не знају своје старо порекло. Број кућа у Леснову је 1906. године износио 156.
По другом извору, 1899. године у месту (које припада Гостиварској нахији) је становништво подељено: 50 српских кућа и исто толико "бугарашких".[4] Године 1888. ту је бугарска школа.[5] Српска народна школа је отворена 1892. године.[6] По извештају из 1897. године у Леунову је дворазредна народна школа - заједничка (јер се оба народа лепо слажу), а укупно исту похађа 25 ученика.[7] Леуновска школа је 1911. године српска.[8] Поп Ставра Спирић је фебруар-јула 1914. године вршио учитељску дужност у Леунову.[9] Његов колега, учитељ у леуновској школи до Првог светског рата био је Сергије Лазаревић; а 1917. године водио се као "нестали".[10] Августа 1914. године за катедру је сео дипломирани учитељ Димитрије Цветковић.
Мештани Леунова (Гавра и Јоксим Караџић, Исајло Јаковљевић, Киприан Пановић, Иван и Марко Маноиловић, Марко Петковић, Ђерасим Дамњановић и Ћира Петковић) су 14. јула 1889. године у писму Друштву Свети Сава написали:
Обраћамо се с молбом друштву Св. Саве као браниоцу и помагачу у одржању православне вере. У селу Леунову, Округу Тетовском у Старој Србији, имамо цркву коју смо једва подигли и свештеника г. Лазара Поповића, кога једва одржавамо због наше сиротне имовине, зато се и обраћамо Друштву Св. Саве најучтивије молећи да нас помогне да можемо одржати нашу цркву, а то само у томе да нашој цркви поклони један пар одела за Службу божију, нешто од књига црквених као и других потребних ствари, које Друштво за нужно нађе, јер због наше велике сиротиње нисмо у стању набавити.[11]
У месту је 1897. године после много година "милошћу Султановом", поново прослављен Св. Сава - школска слава. Свечаност је започела светом литургијом у православном храму посвећеном Успенију Пресвете Богородице. Литија је прославу пренела у школско здање. Парох поп Лазар Исаиловић извео је водоосвећење у школи, а затим славски колач пререзао са ђацима.[12]
Срби печалбари из места, браћа Дионизије и Угриша Тодоровић су из тада руског града Кишињева донели дар. Набавили су за сеоски храм јеванђеље тврдо укоричено са позлаћеним корицама, вредно пет турских лира.[13]
Године 1906. удовица Савка Јанић из Београда поклонила је месном храму једну свештеничку одежду, у спомен свог покојног мужа Самуила, који је био родом из Леунова.[14]
С пролећа 1905. године Леуново и околна села је терорисао Арнаутин, Азир из Орчума.[15] Тражио је новац од становништва претећи им оружјем, а турске власти га нису дирале. За време Другог балканског рата средином септембра 1913. године одметници Арнаути су потпуно уништили села Леуново и Нићифорово.[16]
Деспотовић млекар из Леунова је 1927. године отворио радњу за производњу бутера "Нарциса" и сирева. Своје производе је излагао на Пољопривредној изложби у Скопљу 1928. године.[17]
Становништво
уредиПо попису становништва из 2002. године Леуново је имало 6 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (100%).
Већинска вероисповест у насељу је православље.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Тихомир Ђорђевић: "Македонија", Београд 1929.
- ^ "Нова искра", Београд 1906.
- ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899.
- ^ "Дело", Београд 1899.
- ^ "Отаџбина", Београд 1888.
- ^ "Правда", Београд 13. април 1934.
- ^ "Дело", Београд 1897.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1911.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1914.
- ^ "Београдске новине", Београд 1917.
- ^ Хаџи Васиљевић 1936, стр. 418.
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
- ^ "Правда", Београд 4. мај 1905.
- ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 6. октобар 1913.
- ^ "Време", Београд 27. мај 1928.
Литература
уреди- Васиљевић Хаџи, Јован (1936). Споменица Друштва Светога Саве, 1886-1936. Београд.
Спољашње везе
уреди
- www.mavrovoirostuse.gov.mk Званична страница Општине Маврово и Ростуша
- Попис у Северној Македонији 2002. - Књига 10.