Леукип из Елеје
Леукип из Елеје (грч. Λεύκιππος) на Криту живео је око 450. п. н. е. био је ученик Зенона из Елеје и први који је објашњавао атомистичко учење.[1]
Леукип | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Леукип |
Датум рођења | око 450. п. н. е. |
Место рођења | Елеја ?, |
Датум смрти | 5. век п. н. е. |
Филозофски рад | |
Епоха | Античка филозофија |
Основе Леукиповог учења
уредиПрема писању Диогена Лаертија, Леукип је први одредио атоме, недељива тела, као почетак свега.[2] Његова изворна дела нису сачувана, него о његовом учењу сазнајемо посредно из дела која су написали други филозофи и писци (Аристотел, Диоген Лаертије, ...).[3]
Да би одбацио нелогично Зеноново учење по коме нема кретања и објаснио појавни свет, Леукип је говорио је да постоји празнина,[4] или да насупрот свему што постоји, постоји и потпуно ништа(вило) и да то омогућава кретање.[5] Према једном тумачењу Леукип је учио да “светови настају падањем тела (атома) у празан простор и њиховим мешањем једних са другим.[1] Према другом, Леукип је учио да се атоми појављују у ништа(вилу), тако ништа(вило) нестаје, а настаје свет.[6] Основу атомистичког учења тако чини занисао недељивих атома који се крећу у празнине и тако стварају свет.
Леукипово атомистичко учење се можда преко Протагора пренело до Демокрита.[7]
Референце
уреди- ^ а б Милан Узелац. „Историја филозофије, I”. стр. 38. Приступљено 27. 1. 2021.
- ^ Милан Узелац. „Историја филозофије, I”. стр. 39. Приступљено 27. 1. 2021.
- ^ Sylvia Berryman. „Leucippus”. Приступљено 27. 1. 2021.
- ^ Милан Узелац. „Историја филозофије, I”. стр. 38-39. Приступљено 27. 1. 2021.
- ^ Логос 2017, стр. 219-220.
- ^ Логос 2017, стр. 314-315, 323.
- ^ Милан Узелац. „Историја филозофије, I”. стр. 55. Приступљено 27. 1. 2021.
Литература
уреди- Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд.
Спољашње везе
уреди- „Милан Узелац, Историја филозофије I”. Приступљено 27. 1. 2021.
- Berryman, Sylvia. „Leucippus”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. (, Приступљено 31. 1. 2021)