Музичка лествица

Музичка лествица означава низ од осам узастопних тонова (седам тонова различитог назива, и осми тон који представља поновљено име првог тона) разврстаних у октаве, који се називају према словном означавању. Тонови у лествици се могу читати по абецеди и по солмизацији.  Ђовани Батиста Дони је познат по томе што је променио име ноте „Ут“ (C), преименујући је у „До“ (у низу „До Ре Ми ...“ познат као солфеђо). По абецеди тонови су: c (це), d (де), e (е), f (еф), g (ге), a (а) i h (ха), а по солмизацији су: до (или ут), ре, ми, фа, сол (или со), ла, си (или ти), до. Користе се и предзнаци: повисилице (♯), снизилице (♭) и разрешилице (♮). Повисилицом се тон повишава за полустепен и додаје се наставак -ис (цис, дис, фис), снизилицом се тон снижава за полустепен и додаје се наставак -ес (цес, дес, фес), а разрешилицом се повишени или снижени тон разрешава, враћа у првобитно стање (без предзнака). Такође се тонови могу и дупло повишавати (♯♯) (цисис, дисис, фисис) и дупло снижавати (♭♭) (цесес, десес, фесес).

Це-дур лествица, узлазно и силазно

Изузеци

• Осим обичних назива снижених тонова (цес, дес, фес и гес) неки снижени тонови се називају другачије:

1. Снижен тон е се не назива еес него ес, због тога што српски језик не трпи два иста слова једно до другог.
2. Снижен тон а се не назива аес него ас, због тога што српски језик не трпи два самогласника један до другог.
3. Снижен тон h се не назива хес него бе.

• Такође се и код дупло-снижених тонова осим обичних (цесес, десес, есес, фесес и гесес) неки називају другачије:

1. Снижен тон аs се не назива асес него асас.
2. Снижен тон b се не назива беес него хесес.

Врсте Лествица

• Главне лествице које се користе у музици су дурске, молске и хроматске лествице:

Дур

Дурска лествица (или дур) је основна лествица. Дурске лествице се увек обележавају великим почетним словом. Дур може бити природни, хармонски и мелодијски. Природни дур има полустепене између трећег-четвртог, и седмог-осмог ступња. Хармонски дур (молдур) има снижен шести ступањ у односу на природни и тако добијамо полустепене између трећег-четвртог, петог-шестог и седмог-осмог ступња, и степен и по између шестог-седмог. Мелодијски дур има снижен и шести и седми ступањ у односу на природни и тако добијамо полустепене између трећег и четвртог и петог и шестог. Дурска лествица која се прва учи је Це-дур, то је основна лествица јер је једина лествица која нема ниједан предзнак (осим паралелног а-мола), тј. Це-дур је једина дурска лествица која се на клавиру свира само белим диркама.

Мол

Молска лествица (мол) настаје када кренемо да нижемо дур од шестог ступња. Баш као и дур, мол може бити природни, хармонски и мелодијски. Тако да природни мол има полустепене између другог-трећег, и петог-шестог ступња. Хармонски мол настаје кад повисимо седми ступањ природног мола, а мелодијски када повисимо и шести и седми. Због тога се у хармонском молу полустепени налазе између другог-трећег, петог-шестог и седмог-осмог ступња, и налази се степен и по између шестог-седмог. У мелодијском молу полустепени се налазе између другог и трећег и седмог и осмог. Молске лествице се, за разлику од дурских, увек обележавају малим словом.

Поред стандардних верзија мола, постоје и неке друге, као на пример једна која се код нас у музици користи, такозвани „цигански мол“. Цигански мол настаје тако што повисимо четврти ступањ хармонског мола и добијамо полустепене између другог-трећег, четвртог-петог, петог-шестог и седмог-осмог ступња, и степене и по између трећег-четвртог и шестог-седмог.

Прва молска лествица која се учи је често а-мол (паралелан од Це-дура), али се понекад и учи це-мол, јер је истоимен са Це-дуром.

Хроматска лествица

Хроматска лествица, узлазна ( Звучни пример хроматске лествице.).

Хроматска лествица је сачињена од самих полустепена. Има 12 тонова у оквиру октаве. Где год у основној лествици два тона чине цео степен, између њих се додаје повишен или снижен (хроматски) тон.

Модуси

Осим дура и мола, лествице које се ређе користе у музици су „модуси“ (староцрквене лествице). Постоје: јонски, дорски, фригијски, лидијски, миксолидијски, еолски и локријски модуси. Модуси настају од дурских лествица. Јонски модус је потпуно исти као и дур, дорски модус настаје када нижемо дур од другог ступња, фригијски од трећег, итд... Еолски модус је потпуно исти као и природни мол.

Тетрахорди

Тетрахорд је половина лествице (четири тона). Лествице се састоје од два тетрахорда: први (доњи) и други (горњи). Природни Дур се састоји од оба дурска тетрахорда, хармонски дур-молдур се састоји од дурског и хармонског, мелодијски дур се састоји од дурског и фригијског. Доњи тетрахорд сваког мола је молски, а горњи се разликују. Природном молу је горњи тетрахорд фригијски, хармонском је хармонски, а мелодијском је дурски. Јонски модус има оба дурска, дорски има оба молска, фригијски има оба фригијска, лидијски има доњи лидијски а горњи умањени, миксолидијски има доњи дурски, а горњи молски, еолски има доњи молски, а горњи фригијски, и локријски има доњи фригијски, а горњи лидијски.

Октаве

Тонови су распоређени у десет октава: субконтра, контра, велика, мала, прва, друга, трећа, четврта и пета. Ноте субконтра, контра и велике октаве се обележавају великим словом, док се остале ноте обележавају малим (нпр. тон це у свим октавама: 2C, 1C, C, c, c1, c2, c3, c4 и c5). Знакови за обележавање тонова се називају ноте, ноте се по трајању деле на: цела нота, половина, четвртина, осмина, шеснаестина,...). Апсолутну висину тона одређује нотни кључ који се ставља на почетку нотног система, кључеви који постоје су:

• Ге-кључ ([Виолински, Француски виолински кључ)
• Еф-кључ (Бас, басопрофондо, баритон)
• Це-кључ (Тенор, алт, сопран, мецосопран)

Литература

• Benward, Bruce; Saker, Marilyn Nadine (2003). Music: In Theory and Practice, seventh edition: vol. 1. Boston: McGraw-Hill. стр. 25. ISBN 978-0-07-294262-0. 
• Barbieri, Patrizio (2008). Enharmonic Instruments and Music, 1470–1900. Latina, Italy: Il Levante Libreria Editrice. ISBN 978-88-95203-14-0. 
• Yamaguchi, Masaya (2006). The Complete Thesaurus of Musical Scales (revised изд.). New York: Masaya Music Services. ISBN 978-0-9676353-0-9. 
• Hanon, C.L.. (2000). The Virtuoso Pianist. ISBN 9781569221440. . Cited in Baerman, Noah (2003). Baerman, Noah (2003). Big Book of Jazz Piano Improvisation. Alfred Music. стр. 33. ISBN 9780739031711. 
• Lateef, Yusef (1981). Repository of Scales and Melodic Patterns. . Fana Music. Cited in Baerman (2003), pp. 33.
• Slonimsky, Nicolas (2000). Thesaurus of Scales and Melodic Patterns. ISBN 9780825672408. . Cited in Baerman (2003), pp. 33.
• Mitchell, Barry (2008). "An Explanation for the Emergence of Jazz (1956)", Theory of Music (16 January)
• Moore, Allan F. (2001). „Categorical Conventions in Music Discourse: Style and Genre”. Music & Letters. 82 (3): 432—442. JSTOR 3526163. doi:10.1093/ml/82.3.432. 
• Nattiez, Jean-Jacques (1976). Fondements d'une sémiologie de la musique. ISBN 978-2264000033. . Collection Esthétique. Paris: Union générale d'éditions. .
• Nattiez, Jean-JacquesProust as Musician. Превод: Derrick Puffett. Cambridge and New York: Cambridge University Press. 1989. . ISBN 978-0-521-36349-5.
• Nattiez, Jean-Jacques (1990). Music and Discourse: Toward a Semiology of Music, translated by Carolyn Abbate of Musicologie generale et semiologie. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09136-5. . (cloth); . ISBN 978-0-691-02714-2.  . (pbk).
• „theory, n.¹”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. CS1 одржавање: Формат датума (веза) (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
• Palisca, Claude V., and Ian D. Bent. n.d. "Theory, Theorists". Grove Music Online, edited by Deane Root. Oxford University Press (accessed 17 December 2014).
• Purwins, Hendrik (2005). "Profiles of Pitch Classes Circularity of Relative Pitch and Key: Experiments, Models, Computational Music Analysis, and Perspectives". Doktor der Naturwissenschaften diss. Berlin: Technischen Universität Berlin.
• Read, Gardner (1969). Music Notation: A Manual of Modern Practice. Reprinted, London: Gollancz. 1974. ISBN 9780575017580. . second edition. Boston, Allyn and Bacon. . Reprinted, London: Gollancz. 1978. ISBN 978-0575025547.  . Reprinted, New York: Taplinger Publishing, 1979. ISBN 978-0800854591.
• Samson, Jim. "Genre". In Grove Music Online, edited by Deane Root. Oxford Music Online. Accessed 4 March 2012
• Schenker, Heinrich Free Composition. 1979. . Translated and edited by Ernst Oster. New York and London, Longman.
• Schoenberg, Arnold (1983). Structural Functions of Harmony. London and Boston: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-13000-9. . revised edition with corrections, edited by Leonard Stein. .
• Scholes, Percy A. (1977). "Form". The Oxford Companion to Music, tenth edition. Oxford and New York: Oxford University Press.
• Service, Jonathan (2013). "Chinese Music Theory". Transmission/Transformation: Sounding China in Enlightenment Europe. Cambridge: Harvard University Department of Music (web, accessed 17 December 2015).
• Shiloah, Amnon (1964). La perfection des connaissances musicales: Traduction annotée du traité de musique arabe d'al-Ḥasan ibn Aḥmad ibn 'Ali al-Kātib École pratique des hautes études. 4e section, Sciences historiques et philologiques, Annuaire 1964–1965 97, no. 1: 451–456.
• Smith Brindle, Reginald The New Music: The Avant-Garde Since 1945 (2nd изд.). Oxford and New York: Oxford University Press. 1987. . ISBN 978-0-19-315471-1 (cloth & pbk).
• Snarrenberg, Robert (1997). Schenker's Interpretive Practice. Cambridge University Press. ISBN 0521497264. . Cambridge Studies in Music Theory and Analysis 11. .
• Sorantin, Erich The Problem of Musical Expression: A Philosophical and Psychological Study. Nashville: Marshall and Bruce. 1932.  .
• Stefani, Gino (1973). "Sémiotique en musicologie". Versus 5:20–42.
• Stefani, Gino Introduzione alla semiotica della musica. Palermo: Sellerio editore. 1976. .
• Stein, Leon (1979). Structure and Style: The Study and Analysis of Musical Forms. Princeton, New Jersey: Summy-Birchard Music. ISBN 978-0-87487-164-7. 
• Stone, Kurt (1980). Music Notation in the Twentieth Century. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-95053-3. 
• Tan, Siu-Lan, Pfordresher Peter, and Harré Rom (2010). Psychology of Music: From Sound to Significance. New York: Psychology Press. ISBN 978-1-84169-868-7. .
• Thompson, William Forde (n.d.). Music, Thought, and Feeling: Understanding the Psychology of Music. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-537707-9. . second edition. .
• Touma, Habib Hassan (1996). The Music of the Arabs. Portland, Oregon: Amadeus Press. ISBN 0-931340-88-8. . new expanded edition, translated by Laurie Schwartz. .
• van der Merwe, Peter (1989). Origins of the Popular Style: The Antecedents of Twentieth-Century Popular Music. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-316121-4. 
• Whittall, Arnold The Cambridge Introduction to Serialism. Cambridge Introductions to Music. New York: Cambridge University Press. 2008. . ISBN 978-0-521-86341-4 (cloth & pbk).
• Wohl, Gennady. (2005). "Algebra of Tonal Functions", translated by Mykhaylo Khramov. Sonantometry Blogspot (16 June; accessed 31 July 2015).
• Wong, Janice (2011). "Visualising Music: The Problems with Genre Classification". Masters of Media blog site (accessed 11 August 2015).
• Wright, Owen (2001a). "Munajjim, al- [Yaḥyā ibn]". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan. Reprinted in Grove Music Online, Oxford Music Online. (потребна претплата).
• Wright, Owen (2001b). "Arab Music, §1: Art Music, 2. The Early Period (to 900 CE), (iv) Early Theory". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan. Reprinted in Grove Music Online, Oxford Music Online. (потребна претплата).
• Wulstan, David (1968). "The Tuning of the Babylonian Harp". Iraq 30: 215–28.
• Yeston, Maury (1976). The Stratification of Musical Rhythm. New Haven: Yale University Press. 

Спољашње везе

• Octave Frequency Sweep, Consonance & Dissonance
• WolframTones—hear and play musical scales
• Visual representation of scales from WolframTones
• ScaleCoding
• Database in .xls and FileMaker formats of all 2048 possible unique scales in 12 tone equal temperament + meantone alternatives.