Лепосава Мијушковић
Лепосава Мијушковић (Вукмановац, 1882 — Београд, 26. март 1910) била је српска књижевница. Она је једна од првих жена социјалисткиња и ауторки прозних радова са лезбијским мотивима.[1]
| Лепосава Мијушковић | |
|---|---|
 Лепосава Мијушковић | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Вукмановац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 26. март 1910. (27/28 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Мијушковићева је зачетница књижевних форми са отворено ЛГБТ+ тематиком у српској књижевности.[2] У њену част једном годишње се додељује Награда за најбољу ЛГБТ+ причу на српском језику.
Живот
уредиО животу Лепосаве Мијушковић познато је врло мало. Рођена је у Вукомановцу 1882. године, у породици сеоских занатлија.[3] Школовала се у Београду на Вишој школи, а затим у Цириху.[1] Била је социјалисткиња и једна од ретких веома образованих жена тог времена, а сарађивала је и са неколико женских часописа, веома активних у то доба.
Умрла је под неразјашњеним околностима 1910. године.
Током живота објавила је свега четири приповетке у Српском књижевном гласнику и то током 1906. и 1907. године. Сви радови које је за живота публиковала потписани су само иницијалима Л. М.
Професионални рад
уредиЛепосава Мијушковић је писала кратке приче и објављивала их у Српском књижевном гласнику. Јован Скерлић је писао веома похвално о њој, а о њеној прози је писала и њена савременица Милица Јанковић. У овим причама ауторка се бави веома необичним темама за то време као што су хомосексуалност, самодеструкција, самоубиство, слободна љубав. Ликови у њеној прози су најчешће бунтовне жене, интелектуалке. Она користи за то време изузетно модерне књижевне поступке, као што су аутоматско писање и фрагментарност текста. Прерана смрт је учинила да њено дело падне у заборав. Тек крајем XX века, 1996. године, њене приче су прикупљене из часописа и објављене у форми књиге.
Радови
уредиМонографије
уредиЧланци и други саставни делови
уреди- Утисци живота (1905)
- Близу смрти (1906)
- Болна љубав (1906)
- Миришу јорговани (1906)
- Прича о души са вечитом чежњом (1907)
- Земљи (1910)
- Мисли (1910)
Награда „Лепосава Мијушковић”
уредиУ Србији се од 2017. године додељује награда са именом ауторке, за прозне књижевне форме са ЛГБТ+ тематиком, написане на српском језику. Доделу награде организују ЛГБТ+ магазин Оптимист, онлајн магазин Bookvar, Службени гласник и Министарство културе и информисања.
Публикације о књижевници
уредиЗа живота
уредиСрпска књижевност 1906 (Јован Скерлић, 1964)
Након смрти
уреди- Некролог (Јован Скерлић, 1910)
- Скерлићева миљеница: заборављена Лепосава Мијушковић- прва српска модерна књижевница (Драгиша Витошевић, 1986) COBISS.SR 259911943
- Женска књижевност и српски модернизам сагласја и расколи (Весна Матовић,1998)
- Лепосава Мијушковић, јунакиња нашег доба (Живорад Ђорђевић, 1996)
- О животу (и смрти) Лепосаве Мијушковић (Добрица Милићевић, 1996)
- Лепосава Мијушковић, јунакиња сопственог дела (Олга Зорић, 2010) COBISS.SR 259911943
- Лепосава Мијушковић, зачетница српске модерне (Славица Гароња Радованац, 2010)COBISS.SR 153065740
- Љубав као перформативни чин у приповеткама Лепосаве Мијушковић (Јелена Милинковић, 2011)
- Мит о романтичној љубави у прози Лепосаве Мијушковић (Јасмина Ахметагић, 2013)
Референце
уреди- ^ а б Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Лепосава Мијушковић: Српкиња која је пре сто година писала лезбијску прозу и пуцала у женском двобоју”. www.rts.rs. Приступљено 2021-03-22.
- ^ „LGBT i Srbija: Leposava Mijušković, zaboravljena književnica koja je pisala o ljubavi dve žene”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2024-09-03. Приступљено 2024-09-08.
- ^ „Leposava Mijušković: Lezbejska proza iz Jagodine pre sto godina”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2021-05-24.
