Википедија

Леополд Седар Сенгор

1. председник Сенегала (1960—80)

Леополд Седар Сенгор (Жоал, 9. октобар 1906 — Версон, 20. децембар 2001), је био афрички вођа, први председник независног Сенегала, песник, политичар и оснивач Сенегалског демократског блока.[1] Реформирао је афрички социјализам, оставши у добрим односима са Француском и западним силама.[2] Написао је неколико књига, а за једну од њих је предговор написао чак Жан-Пол Сартр.

Леополд Седар Сенгор
Леополд Седар Сенгор 1987.
Лични подаци
Датум рођења(1906-10-09)9. октобар 1906.
Место рођењаЖоел, Француска западна Африка
Датум смрти20. децембар 2001.(2001-12-20) (95 год.)
Место смртиВерсон, Француска
Религијаримокатолик
ОбразовањеУниверзитет Сорбона, Виша нормална школа, Лицеј Луј Велики
УниверзитетУниверзитет Сорбона
Политичка каријера
Политичка
странка		Социјалистичка партија Сенегала
6. септембар 1960 — 31. децембар 1980.
ПремијерАбду Дијуф
Претходникфункција успостављена
НаследникАбду Дијуф
Потпис

Владао је од 6. септембра 1960. до 31. децембра 1980.[3] У 80-им годинама његова политика није имала успеха. Предао је власт свом премијеру који је на власти био од 1981. до 2000. Дана 1983. Леополда су питали да се придружи Француској академији. Основао је покрет Негритуде који се борио за укидање утицаја колонизатора на афричке народе.

Умро је у 95. години, у Нормандији, а покопан је у родном месту.[4]

Ране године: 1906–28

уреди

Леополд Седар Сенгор је рођен 9. октобра 1906. у граду Жоал, неких 110 километара јужно од Дакара, главног града Сенегала. Његов отац, Басиле Диогоје Сенгор, био је богати трговац кикирикијем[5] који је припадао буржоаском народу Серер.[6][7][8] Речено је да је Басиле Сенгор био богата особа и да је поседовао хиљаде грла стоке и огромне површине земље, од којих му је неке дао његов рођак, краљ Сине. Гнилане Ндијеме Бахум (1861–1948), Сенхорова мајка, трећа жена његовог оца, муслиманка фуланског порекла која је припадао племену Табор, рођена је у близини Ђилора. Родила је шесторо деце, међу којима и два сина.[6] Сенгоров извод из матичне књиге рођених наводи да је рођен 9. октобра 1906; међутим, постоји неслагање са његовим сведочанством о крштењу, у којем се наводи да се то догодило 9. августа 1906. године.[9] Његово серерско средње име Седар потиче из серерског језика, и значи „онај који неће бити понижен“ или „онај кога не можете понизити“.[10][11] Његово презиме Сенгор је комбинација серерских речи Сене (серерско презиме и име врховног божанства у серерској религији званог Рог Сене)[12] и гор, чија је етимологија кор на серерском језику, што значи мушкарац или човек. Тукура Бадијар Сенгор, принц од Сине и фигура од које се наводи да је Леополд Седар Сенгор водио порекло, био је серерски племић из 13. века.[13][14]

Са осам година, Сенгор је започео студије у Сенегалу у Нгасобил интернату Очева Светог Духа. Године 1922, уписао је богословију у Дакару. Након што му је речено да верски живот није за њега, отишао је у секуларну институцију. Тада је већ био страствен за француску књижевност. Добитник је одликовања из француског, латинског, грчког и алгебре. Са завршеном матуром, добио је стипендију за наставак студија у Француској.[15]

„Шеснаест година лутања”: 1928–1944

уреди

Године 1928, Сенгор је отпловио из Сенегала за Француску, почевши, према његовим речима, „шеснаест година лутања.“[16] Почевши својих пост-средњих студија на Сорбони, напустио је и отишао у Лицеј Луј-ле-Гранд да би завршио његов припремни курс за упис у Вишу нормалну школу, велику школу.[5] Анри Кефелек, Роберт Вердије и Жорж Помпиду су такође студирали на овој елитној институцији. Након што је пао на пријемном испиту, Сенгор се припремао за своју граматичку агрегацију. Добио је агрегацију 1935. након неуспелог првог покушаја.[17]

Академска каријера

уреди

Сенгор је дипломирао на Универзитету у Паризу, где је добио агрегацију из француске граматике. Потом је именован за професора на универзитетима у Туру и Паризу, где је предавао у периоду 1935–45.[18]

Сенгор је започео своје године подучавања у лицеју Рене-Декарта у Туру; предавао је и у лицеју Марселин-Бертело у Сен Мор-де-Фосу код Париза.[19] Такође је студирао лингвистику коју је предавала Лилијас Хомбургер на Практичној школи за више образовање. Студирао је код истакнутих друштвених научника као што су Марсел Коен, Марсел Мо и Пол Ривет (директор Института за етнологију у Паризу). Сенгор је, заједно са другим интелектуалцима из афричке дијаспоре који су дошли да студирају у колонијалној престоници, сковао термин и осмислио појам „негритуда“, што је био одговор на расизам који је још увек преовладавао у Француској. То је претворило расно ниподаштавање nègre у позитивно конотирану прославу афричке културе и карактера. Идеја негритуде не само да је утицала на Сенгорову културну критику и књижевни рад, већ је постала и водећи принцип његове политичке мисли у његовој државничкој каријери.[20]

Радови

уреди
  • Prière aux masques (c. 1935 – published in collected works during the 1940s).
  • Chants d'ombre (1945)
  • Hosties noires (1948)
  • Anthologie de la nouvelle poésie nègre et malgache (1948)
  • La Belle Histoire de Leuk-le-Lièvre (1953)
  • Éthiopiques (1956)
  • Nocturnes (1961). (English tr. by Clive Wake and John O. Reed, Nocturnes, London: Heinemann Educational, 1969. African Writers Series 71)
  • Nation et voie africaine du socialisme (1961)
  • Pierre Teilhard de Chardin et la politique africaine (1962)
  • Poèmes (1964).
  • Lettres de d'hivernage (1973)
  • Élégies majeures (1979)
  • La Poésie de l'action: conversation avec Mohamed Aziza (1980)
  • Ce que je crois (1988)

Референце

уреди
  1. ^ „Léopold Senghor | president of Senegal”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  2. ^ „Biography of Leopold Sedar Senghor - former President of Senegal”. www.presidence.sn. Приступљено 2021-01-31. 
  3. ^ Micklin, Anna. „Léopold Sédar Senghor (1906-2001)” (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  4. ^ Foundation, Poetry (2021-01-31). „Léopold Sédar Senghor”. Poetry Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  5. ^ а б Vaillant, Janet G. (1976). Bâ, Sylvia Washington; Senghor, Leopold Sedar; Hymans, Jacques-Louis; Markovitz, Irving; Milcent, Ernest; Sordet, Monique, ур. „Perspectives on Leopold Senghor and the Changing Face of Negritude”. ASA Review of Books. 2: 154—162. ISSN 0364-1686. JSTOR 532364. doi:10.2307/532364. 
  6. ^ а б Bibliographie, Dakar, Bureau de documentation de la Présidence de la République, 1982 (2e édition), 158 pp.
  7. ^ Robert O. Collins, African History: Western African History, p. 130.
  8. ^ Senegalaisement.com.
  9. ^ Washington Ba, Sylvia (8. 3. 2015). The Concept of Negritude in the Poetry of Leopold Sedar Senghor. Princeton University Press. стр. 5. ISBN 978-1-400-86713-4. 
  10. ^ Université De La Vallée D'Aoste. LÉOPOLD SÉDAR SENGHOR (1906–2001).
  11. ^ Charles Becker & Waly Coly Faye, "La Nomination Sereer", Ethiopiques, n° 54, revue semestrielle de culture Négro-Africaine Nouvelle série volume 7, 2e semestre 1991.
  12. ^ Thiaw, Issa Laye, "La Religiousite des Sereer, Avant et Pendant Leur Islamisation", Ethiopiques, No. 54, Revue Semestrielle de Culture Négro-Africaine. Nouvelle Série, Vol. 7, 2e Semestre 1991.
  13. ^ R. P. Gravrand, Le Gabou Dans Les Traditions Orales Du Ngabou, Ethiopiques numéro 28 – numéro special, Revue Socialiste de culture Négro-Africaine. Octobre 1981.
  14. ^ Sarr, Alioune, Histoire du Sine-Saloum, Introduction, bibliographie et Notes par Charles Becker, BIFAN, Tome 46, Serie B, n° 3–4, 1986–1987.
  15. ^ Bryan Ryan. Major 20th-Century Writers: a selection of sketches from contemporary authors, Volume 4, Gale Research, 1991. ISBN 978-0-8103-7915-2.
  16. ^ Jonathan Peters. A Dance of Masks: Senghor, Achebe, Soyinka, Three Continents Press, 1978. ISBN 978-0-914478-23-2.
  17. ^ Janet G. Vaillant. Black, French, and African: a life of Léopold Sédar Senghor, Harvard University Press, 1990. ISBN 978-0-674-07623-5.
  18. ^ The World Book Encyclopedia, Vol. 17, World Book, 2000. ISBN 978-0-7166-0100-5.
  19. ^ Jacques Girault, Lecherbonnier Bernard, Université Paris-Nord. Center for Comparative Literary Studies and French. Leopold Sedar Senghor: Africanity – universality: 29–30 May 2000, Harmattan, 2002. ISBN 978-2-7475-2676-0.
  20. ^ Michelle M. Wright. Becoming Black: Creating Identity in the African Diaspora, Duke University Press, 2004. 0822332884, 9780822332886.

Литература

уреди
  • Armand Guibert & Seghers Nimrod (2006), Léopold Sédar Senghor, Paris (1961 edition by Armand Guibert).
  • Sources from this article were taken from the equivalent French article fr:Léopold Sédar Senghor.
  • Scheck, Raffael (2014). „Léopold Sédar Senghor, prisonnier de guerre allemand: Une nouvelle approche fondée sur un texte inédit”. French Politics, Culture & Society. 32 (2): 76—98. JSTOR 24517987. doi:10.3167/fpcs.2014.320209. 
  • Diouf, Mamadou & Leichtman, Mara, New perspectives on Islam in Senegal: conversion, migration, wealth, power, and femininity. Published by: Palgrave Macmillan. 2009. the University of Michigan. ISBN 0-230-60648-2
  • Diouf, Mamadou, History of Senegal: Islamo-Wolof model and its outskirts. Maisonneuve & Larose. 2001. ISBN 2-7068-1503-5
  • Gamble, David P., & Salmon, Linda K. (with Alhaji Hassan Njie), Gambian Studies No. 17. People of the Gambia. I. The Wolof with notes on the Serer and Lebou San Francisco 1985.
  • Niang, Mor Sadio, "CEREMONIES ET FÊTES TRADITIONNELLES", IFAN, [in] Éthiopiques, numéro 31 révue socialiste de culture négro-africaine 3e trimestre (1982)
  • Taal, Ebou Momar, Senegambian Ethnic Groups: Common Origins and Cultural Affinities Factors and Forces of National Unity, Peace and Stability. 2010
  • Diouf, Niokhobaye. "Chronique du royaume du Sine." Suivie de notes sur les traditions orales et les sources écrites concernant le royaume du Sine par Charles Becker et Victor Martin. (1972). Bulletin de l'Ifan, Tome 34, Série B, n° 4, (1972)
  • Berg, Elizabeth L., & Wan, Ruth, "Senegal". Marshall Cavendish. 2009.
  • Mahoney, Florence, Stories of Senegambia. Publisher by Government Printer, 1982
  • Daggs, Elisa . All Africa: All its political entities of independent or other status. Hasting House, 1970. ISBN 0-8038-0336-2
  • Department of Arts of Africa, Oceania, and the Americas, The Metropolitan Museum of Art. Hilburn Timeline of Art History. The Fulani/Fulbe People.
  • Schuh, Russell G., The Use and Misuse of language in the study of African history. 1997
  • Burke, Andrew & Else, David, The Gambia & Senegal, 2nd edition – September 2002. Published by Lonely Planet Publications Pty Ltd, page 13
  • Nanjira, Daniel Don, African Foreign Policy and Diplomacy: From Antiquity to the 21st Century. Page 91–92. Published by ABC-CLIO. 2010. ISBN 0-313-37982-3
  • Lombard, Maurice, The golden age of Islam. Page 84. Markus Wiener Publishers. 2003. ISBN 1-55876-322-8,
  • Oliver, Roland Anthony, & Fage, J. D., Journal of African History. Volume 10. Published by: Cambridge University Press. 1969
  • The African archaeological review, Volumes 17–18. Published by: Plenum Press, 2000
  • Ajayi, J. F. Ade & Crowder, Michael, History of West Africa, Volume 1. Published by: Longman, 1985. ISBN 0-582-64683-9
  • Peter Malcolm Holt, The Indian Sub-continent, south-East Asia, Africa and the Muslim West. Volume 2, Part 1. Published by: Cambridge University Press. 1977. ISBN 0-521-29137-2
  • Page, Willie F., Encyclopedia of African history and culture: African kingdoms (500 to 1500). Volume 2. Published by: Facts on File. 2001. ISBN 0-8160-4472-4
  • Ham, Anthony, West Africa. Published by: Lonely Planet. 2009. ISBN 978-1-74104-821-6
  • Mwakikagile, Godfrey, Ethnic Diversity and Integration in the Gambia. Page 224
  • Richard, François G., "Recharting Atlantic encounters. Object trajectories and histories of value in the Siin (Senegal) and Senegambia". Archaeological Dialogues 17 (1) 1–27. Cambridge University Press 2010
  • Diop, Samba, The Wolof Epic: From Spoken Word to Written Text. "The Epic of Ndiadiane Ndiaye"
  • Two studies on ethnic group relations in Africa – Senegal, The United Republic of Tanzania. Pages 14–15. UNESCO. 1974
  • Galvan, Dennis Charles, The State Must Be Our Master of Fire: How Peasants Craft Culturally Sustainable Development in Senegal. Berkeley, University of California Press, 2004
  • Klein, Martin A., Islam and Imperialism in Senegal Sine-Saloum, 1847–1914, Edinburgh University Press (1968)
  • Colvin, Lucie Gallistel, Historical Dictionary of Senegal. Scarecrow Press/ Metuchen. NJ – London (1981) ISBN 0-8108-1885-X
  • Sonko Godwin, Patience, Leaders of Senegambia Region, Reactions To European Infiltration 19th–20th Century. Sunrise Publishers Ltd – The Gambia (1995) ISBN 9983-86-002-3
  • Sonko Godwin, Patience, Ethnic Groups of The Senegambia Region, A Brief History. p. 32, Third Edition. Sunrise Publishers Ltd – The Gambia (2003). ASIN B007HFNIHS
  • Clark, Andrew F., & Philips, Lucie Colvin, Historical Dictionary of Senegal. Second Edition (1994)
  • Portions of this article were translated from the French language Wikipedia article fr:Sérères, 2008-07-08 and August 2011.

Спољашње везе

уреди
 
Леополд Седар Сенгор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Леополд_Седар_Сенгор&oldid=28678584”