Лекедов је врста прегаче ношена у склопу женске народне ношње. У неким крајевима је ношена место бошче, док је у дргим крајевима ношена у комбинацији са другим прегачама.

Изглед и ношење

уреди

Ради се о кецељи од танког, белог, памучног платна. Састављена је од две уздужне поле и при дну украшена ситним порубом или везом.[1] У појасу је била набрана.[2]

Помиње се пре свега у одевању млади за венчање. Ношена је у Београдској Посавини, Мачви, Поцерини и Јадру, али у Колубари и Подгорини ређе, уместо бошче, непосредно пред удају девојке.[2]

У Јадру се ова врста кецеље не употребљава након бугарских ратова, а у те крајеве и долази из Мачве где је ношена до осамдесетих година XX века.[1]

Интересантно је да се у околини Београда у другој половини XIX века, румунски сликар Карол Поп де Сатмари насликао је Невесту са смиљевцем, на којој је између осталог по тумачењу Влаховића приказан и лекедов. Млада је преко вунене дуге сукње с белим и црвеним уздужним пругама носила и две прегаче. Доња прегача био је бели лекедов, а преко ње је носила црвену прегачу. [3]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Бјеладиновић, Јасна (2011). Народне ношње у XIX и XX веку. Србија и суседне земље. Београд: Етнографски музеј у Београду. стр. 12. 
  2. ^ а б Бјеладиновић, Јасна (1974). „Народна ношња у Ваљевској Подгорини, Колубари и Тамнави”. Гласник Етнографског музеја у Београду. XXXVII: 36—37. 
  3. ^ Ивановић Баришић, Милина (2017). Одевање у околини Београда. Београд: Београд. стр. 77.