Лајош Фараго
Лајош Фараго (мађ. Faragó Lajos; Будимпешта, 3. август 1932 — Будимпешта, 13. мај 2019[2]) је био мађарски фудбалер, члан Олимпијске репрезентације Мађарске, играо је на позицији голмана.[3]
| Лајош Фараго (Dudás Zoltán) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Лајош Фараго 1954. | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 3. август 1932. | ||||||||||||
| Место рођења | Будимпешта, К. Мађарска | ||||||||||||
| Датум смрти | 13. мај 2019. (86 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Будимпешта, Мађарска | ||||||||||||
| Држављанство | мађарско | ||||||||||||
| Националност | Мађар | ||||||||||||
| Висина | 178 cm[1] | ||||||||||||
| Позиција | голман | ||||||||||||
| Сениорска каријера* | |||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | ||||||||||
| 1950 — 1963. | Хонвед Бп. | 146 | (0) | ||||||||||
| Репрезентативна каријера | |||||||||||||
| 1960. |
 Мађарска (олимп.) | 1 | (0) | ||||||||||
| 1954 — 1957. |
Мађарска | 7 | (0) | ||||||||||
| Тренерска каријера | |||||||||||||
| 1964—1966. | Хонвед Бп. (помоћни) | ||||||||||||
| 1967. | ФК Танчич | ||||||||||||
| 1968—1973. | Хонвед Бп. (помоћни) | ||||||||||||
| 1973—1974. | Хонвед Бп. | ||||||||||||
| 1974—1979. | Хонвед Бп. (помоћни) | ||||||||||||
| 1979—1980. | ФК Маћеђеш | ||||||||||||
| 1981—1986. | ФК Кошут | ||||||||||||
| 1986—1987. | Хонвед Бп. (помоћни) | ||||||||||||
Награде
| |||||||||||||
| * Датум актуелизовања: 15. април 2024. | |||||||||||||
Каријера
уредиКлуб
уредиЛајош Фараго је рођен у Будимпешти 3. августа 1932. године. Његов отац је једну сезону био голман Кишпешт Тереквеша, а касније и Атлетског клуба Кишпешт. Године 1945. Лајош се придружио омладинском тиму КАК-а, где је већ играо заједно са Јожефом Божиком и Ференцом Пушкашем. За сениорски тим Кишпешта први пут је заиграо 1950. године, а после тога је више од деценије стајао у голу Кишпешта, све до пензионисања 1963. године. Од 1952. године, по тадашњим фудбалским обичајима за врхунске спортисте, био је и професионални војни официр. Током каријере освојио је три титуле првака са тадашњим тимом Хонведа, који је био један од најбољих тимова тог времена. Током Светског првенства 1954. године у Берну, ФТК је учествовао на пријатељском гостовању у Софији, гол је бранио Лајош Фараго, као позајмљен играч. Поред три лигашке титуле које је освојио са тимом, освојио је Куп Централне Европе 1959. године и освојио два друга места и једно треће место са Хонведом.[3][4]
Репрезентација
уредиИзмеђу 1954. и 1957. године наступио је 7 пута у сениорској репрезентацији, прву утакмицу је одиграо 1954. године у Глазгову, на Хемпден парку у пријатељској утакмици против Шкота, због повреде колена[5] је пропустио Светско првенство у Шведској 1958. године. Осмоструки (рачунајући све утакмице) члан олимпијског тима (1957–60), члан тима који је освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма 1960. године. Шестоструки омладински репрезентативац (1954–55), петнаестоструки Б-репрезентативац (1955–61), петоструки репрезентативац Будимпеште (1956–57).[6]
Тренер
уредиИзмеђу 1964. и 1973. године, са прекидом од годину дана, био је тренер за старосне групе Хонведа (подмладак, омладина, други тим). У сезони 1973-74 радио је као тренер првог тима на 23 утакмице. Пет година од 1974. поново је тренирао омладински тим у Кишпешту, док је 1978. накратко преузео консултантску улогу у Сирији, а затим је у сезони 1979-1980 био тренер ЦД Мачеђе де Мапуто у Мозамбику. По повратку кући, био је главни тренер Кошут КФШЕа од 1981. до 1986. године, а затим поново тренер омладинског тима Хонведа у сезони 1986-87.[7]
Достигнућа
уреди- Прва лига Мађарске у фудбалу
- Куп Мађарске у фудбалу (MNK)
- финалиста: 1954/55.
- Митропа куп (КПК)
- победник: 1959.
- Заслужни спортиста Мађарске Народне Републике(1955)[8]
Референце
уреди- ^ Статистика на www.olympedia.org
- ^ Жалост: Преминуо је Лајош Фараго, последњи члан Златног тима Кишпешта. (nemzetisport.hu. 2019. máj. 13.)
- ^ а б НДудаш на magyarfutball.hu
- ^ „Умро је последњи члан Хонведовог златног тима”. Origo.hu. 2019-05-13. Приступљено 2019-05-13.[мртва веза]
- ^ „Повредио колено и постао легенда”. samsungsport.hu. 2013-06-24. Архивирано из оригинала 2016-05-13. г. Приступљено 2018-08-18.
- ^ Статистика на eu-football.info
- ^ ФСМ поздравио Лајоша Фарагоа, 23. август 2012.
- ^ Nemzeti Sport: Kik lettek újabban érdemes sportolók? (Национални спорт: Ко је недавно постао достојан спортиста?) 25. март 1955.
Спољашње везе и извори
уреди- „Који је повредом постао легенда! Али ко је овај Фараго?”. samsungsport.hu. 2013-06-24. Архивирано из оригинала 2016-05-13. г. Приступљено 2018-08-18.
- Фараго на tempofradi.hu
- Ко је ко у мађарском спорту?: II. kötet (I–R). Szekszárd: Babits. 1995. 482. o. ISBN 963-495-011-6
- Dénes Tamás – Rochy Zoltán: A kupagyőztesek Európa-kupája története. Budapest: Aréna 2000. 2000. ISBN 963-859-673-2
