Латинска црква у Горњем Матејевцу

Латинска црква
Латинска црква
	Латинска црква у Горњем Матејевцу
Опште информације
Место	Горњи Матејевац
Општина	Градска општина Пантелеј, Град Ниш
Држава	Србија
Врста споменика	црква
Време настанка	прва половина 11. века
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Ниш

Латинска црква или Русалија^[а] у Горњем Матејевцу, на брду Метох изнад Ниша, је посвећена светој Тројици и спада у групу ретких очуваних грађевина из преднемањићког доба,^[1] а подигнута је највероватније у првој половини 11. века,^[2] у доба византијске владавине тим простором.

Решењем Републичког завода за заштиту споменика културе број 963/3 из 21.10.1963. године уврштена је у споменик културе. Као Непокретно културно добро од великог значаја проглашена је још давне 1983. године. ^[3]

Историја

Латинска црква свој народни назив је добила по Дубровчанима (католицима тј. Латинима) који су је користили током 16. века. У периоду од 1968. до 1974. године, на цркви су обављени конзерваторски и рестаураторски радови, током којих јој је враћен њен изворни облик, који је реконструисан на основу њених остатака и археолошких истраживања. Данас се Латинска црква налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.^[1]

Изглед цркве

Латинска црква је једнобродна грађевина малих димензија. Има основу уписаног крста сажетог типа са куполом и полукружном олтарском апсидом. Њена унутрашњост је паровима бочних пиластра, повезаних луковима, подељена на три травеја, неједнаких димензија, тако да су бочни (источни и западни) засведени полуобличасто, док се над централним формира основа куполе. Сама купола је осмострана са четири прозора. Црква је имала и нартекс (који је данас очуван само у нивоу темеља) за који се сматра да су га подигли Дубровчани.

У њеној унутрашњости нису пронађени остаци средњовековног живописа, али је познато да је 1870. године осликана, тада је сликан и лик „Светог Милоша Обилића“ у природној величини.^[4] Спољашњост цркве украшена је употребом византијског начина градње (наизменичним постављањем редова белог камена и црвене опеке), слепим аркадама и пластичном декорацијом, а у њеној градњи је искоришћена и једна римска надгробна стела.