Ласло Браникович
Ласло Браникович (мађ. Branikovits László; Будимпешта, 18. децембар 1949 — Будимпешта, 16. октобар 2020[1]) био је мађарски фудбалер, репрезентативац и тренер. За клуб и репрезентацију је играо на позицији нападача.[2]
Ласло Браникович (Branikovits László) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 18. децембар 1949. | ||||||||||||
Место рођења | Будимпешта, НР Мађарска | ||||||||||||
Датум смрти | 16. октобар 2020.70 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Будимпешта, НР Мађарска | ||||||||||||
Држављанство | мађарско | ||||||||||||
Висина | 175 m (574 ft 2 in) | ||||||||||||
Маса | 74 kg | ||||||||||||
Позиција | напад | ||||||||||||
Јуниорска каријера | |||||||||||||
1961 — 1962. | Пошташ | ||||||||||||
1962 — 1966. | Ференцварош | ||||||||||||
Сениорска каријера | |||||||||||||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) | ||||||||||
1967—1976. | Ференцварош | 200 | (74) | ||||||||||
1976—1978. | Чепел | 46 | (15) | ||||||||||
1978—1979. | ФК Епитек Бп. | ||||||||||||
1979—1981. | ФК Дунаваршањ | ||||||||||||
Репрезентативна каријера** | |||||||||||||
1970—1972. | Мађарска (олимпијска) | 10 | (0) | ||||||||||
1972—1975. | Мађарска | 4 | (1) | ||||||||||
Награде
| |||||||||||||
** Датум актуелизовања: 18. април 2024. |
Каријера
уредиКлуб
уредиИз омладинског тима Ференцвароша стигао је до првог тима и брзо постао миљеник навијача због своје нападачке игре. Томе је допринела чињеница да су га, по многима, његови покрети, трикови и фигура умногоме подсећали на Флоријана Алберта. 1967. и 1968. био је изабран у тим године састављен од играча прве Мађарске киге који су највише показали у пвенству за ту сезону. Троструки је победник мађарског купа. Био је део међународних успеха зелено-белих: финалиста Купа шампиона 1968, полуфиналиста Купа УЕФА 1972, члан тима финалиста Купа сајамских градова 1975. У сезони 1975/76 и даље је био члан шампионског тима, али је до тада играо све мање утакмица. После тога, пређао је у Чепел и две године су били у врху првенствене табеле. Фудбалску каријеру је завршио у Епитоку.[2]
Репрезентација
уредиУ репрезентацији Мађарске наступио је осам пута између 1972. и 1975. године и постигао је 2 гола. За сениорску репрезентацију Мађарске одиграо је четири утакмице и постигао је два гола а за олимпијску репрезентацију је такоше одиграо четири утакмице али није постигао ниједан гол. Тридесет пута је играо за омладинску репрезентатацију (1964–1967), десетоструки олимпијски репрезентативац (1970–1972)[3]. Био је члан је тима који је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма у Минхену.[4]
Достигнућа
уредиФеренцварош[5]
- Прва лига Мађарске у фудбалу:
- Мађарски куп:
- Куп сајамских градова:
- Куп УЕФА:
- трећи: 1971/72.
- Куп победника купова у фудбалу:
- другопласирани: 1974/75.
- Почасни члан Ференцварошеве Куће славних (1981)
Мађарска
- Олимпијске игре: 1972 (сребрна медаља)[6]
Референце
уреди- ^ Gyász: elhunyt a Ferencváros örökös bajnoka, Branikovits László
- ^ а б Ласло Браникович на magyarfutball.hu
- ^ „László Branikovits Olympic Results”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ Ласло Браникович на eu-football.info
- ^ а б в „Ferencváros TC – Titres, trophées et places d'honneur”.
- ^ „XX. Olympiad Munich 1972 Football Tournament”.
Спољашње везе
уреди- Ласло Браникович на olympics
- Ласло Браникович на Olympedia
- Ласло Браникович база података
- Ко је ко у мађарском спортском животу?: I. kötet (A–H). Szekszárd: Babits. 1994. 181. o. ISBN 963-495-008-6
- Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Незаборавних 90 минута. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4
- Nagy Béla: Фрадисти. Будимпешта: Спортска пропаганда. 1981. ISBN 963-7542-44-2
- Nagy Béla: Фради фудбалска књига. Будимпешта: Спортска пропаганда. 1985. ISBN 963-7543-04-X
- Dénes Tamás – Rochy Zoltán: Историја Купа победника купова Европе. Budapest: Aréna 2000. 2000. ISBN 963-859-673-2