Лал Бахадур Шастри
Лал Бахадур Шастри (енгл. Lal Bahadur Shastri; 2. октобар 1904 – 11. јануар 1966) је био индијски државник, премијер Републике Индије после Џавахарлала Нехруа, и лидер партије Индијског националног конгреса.[1]
| Лал Бахадур Шастри | |||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Лал Бахадур Шастри | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 2. октобар 1904. | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Мугхалсараи, Уједињене провинције британске Индије, данас Утар Прадеш, Индија | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 11. јануар 1966. (61 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Ташкент,, Совјетски Савез, данас Узбекистан | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство | индијско | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | хиндуизам | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Професија | академик | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Супружник | Лалита Деви | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Индијски национални конгрес | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
Биографија
уредиБио је члан покрета Махатме Гандија против британске власти у Индији. Студирао је на националном Универзитету у Каши Видиапита, где је дипломирао и добио звање Шастри. Потом се вратио у политику и као следбеник Гандија, био затваран неколико пута, али је стекао утицајне позиције у Конгресној партији Уједињених провинција, данашњем Утар Прадешу. Шастри је два пута биран за члана парламента Уједињених провинција 1937. и 1946. године, а након стицања независности Индије, био је министар за унутрашње послове и саобраћај у Утар Прадешу. Улази у састав централног индијског парламента 1952. године и ускоро постаје министар за железницу и транспорт. Године 1961. именован је за министра унутрашњих послова где стиче репутацију вештог посредника. Три године касније, након Нехруове смрти Шастри постаје премијер 9. јуна 1964. године и наставља његову политику несврстаности и социјализма. Критикован због неспособности да се ефикасно носи са економским проблемима у Индији, али је стекао велику популарност и постао национални херој након победе у Индијско-пакистанском рату, који је вођен 1965. године због спорног региона Кашмира. Шастри је умро од срчаног удара након потписивања мировног споразума са пакистанским председником Ајуб Каном.[1]
Остало
уредиГодине 1965. Шастри је постао почасни грађанин Београда.[2]
