Лалинце
Лалинце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 150 становника (према попису из 1991. било је 208 становника).
Лалинце | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Град | Врање |
Градска општина | Врање |
Становништво | |
— 2011. | 150 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 45′ 45″ С; 21° 50′ 04″ И / 42.7625° С; 21.8344° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 768 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 17507 |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | VR |
Опис села
уредиНалази се на крајњем северу Пољанице, испод Брезовика и других висова Кукавице, у изворишном делу Лалинске реке (која се овде назива Градашница) и Црцавачке реке. На југозападу је село Мијовце, на северу Црцавац, на североистоку планина Кукавица, а на истоку Тумба и Студена. Мањи део села је у долини Ветернице, а већи део између Градашнице и Црцавачке реке, Груачке и Језерске долине и долине Рогја. Од центра Власа удаљено је око 8 км. Село је планинско, без добрих прилазних путева. Може се доћи из Мијовца сеоским путем са доста нагиба или из правца Студене тако што се са пута Пољаница - Вучје код превоја званог Петокрака скрене ка западу слабим шумским путем.
Познати су извори воде: Баљин кладанац, Љуљин кладанац, Лош кладанац, Ајдучки кладанац (ту је долазио Никола Мандрда, чувени пољаначки хајдук из турског времена), Бунатовац, Препљиште, Смрдан, Рогај и Луг.
Село је разбијеног типа, нема изражених махала, али се могу као махале сматрати Жарифез (поред Ветернице), Доње Лалинце, Горње Лалинце и Прекобрдце.
Пре доласка Арнаута у селу су живели Срби, о чему сведочи неколико старих српских гробаља. Једно је „ћосинско“, а друго „брзачко“, за друга се не зна које породице су их користиле. Познате српске породице тога времена биле су Брзаци, Ћосинци и Марковци.
Доласком Арнаута српске породице су се иселиле у Врање, Костомлатицу, Студену и друга села Пољанице. Арнаути су дошли из оближњег села Оруглица и владали су се као хришћани. У време ослобођења од Турака 1878. године, било је око 16 њихових кућа. После ослобођења, за кратко време су Лалинце населили Срби из Пољанице и Иногошта. Најстарији досељеници су били Костадин Илић, Новко Ђорђевић, Илија Јовић, Ђорђе Илић, Милош Станковић, Стеван Рашић, Јоца Стевановић, Илићи (Стеван и Станко), Ивко Ристић, Таса Јовић, Ристићи (Миле и Новко), Видосав Јањић, Настас Милошевић, Илија Пешић, Димча Живковић, Милутин Илић, Анта Стевановић, Димитрије Ристић, Ђорђе Стевановић, Величковићи (Стојан, Стоилко и Мита), Анта Станковић, Стојко Костић, Живко Додић, Петар Димитријевић, Микаил и Стеван Милојини, Станко и Сава Јовић, Новко Стошић, Микаил Илић, Антанас Ђорђевић, Стојко Јовић, Милисав Ђорђевић, Милутин Ристић и Стоша Стевановић.
Становништво се бави ратарством, сточарством, воћарством, а у новије време израдом ћумура, бербом гљива и шумских плодова.
Демографија
уредиУ насељу Лалинце живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,8 година (50,2 код мушкараца и 51,3 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 1 | 3 | ||
75—79 | 4 | 2 | ||
70—74 | 14 | 12 | ||
65—69 | 14 | 16 | ||
60—64 | 4 | 6 | ||
55—59 | 4 | 4 | ||
50—54 | 0 | 3 | ||
45—49 | 3 | 4 | ||
40—44 | 4 | 1 | ||
35—39 | 5 | 0 | ||
30—34 | 5 | 3 | ||
25—29 | 5 | 2 | ||
20—24 | 3 | 4 | ||
15—19 | 3 | 2 | ||
10—14 | 1 | 4 | ||
5—9 | 3 | 5 | ||
0—4 | 3 | 2 | ||
Просек : | 50,2 | 51,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 70 | 16 | 45 | 8 | 1 | 0 |
Женски | 62 | 5 | 47 | 9 | 1 | 0 |
УКУПНО | 132 | 21 | 92 | 17 | 2 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 55 | 39 | 0 | 0 | 10 |
Женски | 43 | 35 | 0 | 0 | 8 |
УКУПНО | 98 | 74 | 0 | 0 | 18 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 4 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 4 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Референце
уреди- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 171. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).