Лазо Радошевић (Врточе, код Петровца, 21. април 1919Београд, 2011) био је учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА.

лазо радошевић
Лазо Радошевић у униформи
Лични подаци
Датум рођења(1919-04-21)21. април 1919.
Место рођењаВрточе, код Петровца, Краљевство СХС
Датум смрти2011.(2011-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (91/92 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијавојно лице
Породица
СупружникВера Михаиловић
Деловање
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411973.
Чингенерал-мајор

Одликовања
Орден заслуга за народ
Орден заслуга за народ
Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Биографија

уреди

Лазо Радошевић Ђукић је рођен 21. априла 1919. године[1] у Врточу, код Петровца, од оца Милоша Радошевића Ђукића и мајке Ђуке Блануша.[2][3] Имао је много браће и сестара. Његов отац Милош из првог брака је имао четворо дјеце, а мајка Ђука је из првог брака имала једно дијете. Из брака Милоша и Ђуке родило се 15 дјеце, а Лазо је био најмлађи.[3]

Одрастао је у центру села, гдје им је била кућа. Основну школу завршио је у Врточу, нижу реалну гимназију у Бихаћу, а Средњу богословску школу завршио је на Цетињу.[2] Након Средње богословске школе, био је уписао Богословски факултет у Београду, који није завршио.[4] Због тога је имао надимак „Поп”.[2]

По окупацији Југославије, укључио се у припреме оружаног устанка. 27. јула 1941. Од првих дана, учествовао је у устаничким и герилским акцијама. Био је борац Врточке чете, а касније је обављао дужност политичког комесара. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је примљен 1942.[5] О својим ратним искуствима писао је у зборнику сјећања Петровац у НОБ.[6]

У рату је обављао дужност политичког комесара у више јединица.[5] Био је комесар 4. батаљона[7] у Четвртој крајишкој бригади,[8][9] комесар Дрварско-петровачког одреда итд.[10]

Након рата, служио је као официр у Југословенској народној армији (ЈНА). Завршио је Вишу војну академију ЈНА.[1] Био је начелник више одјељења и одсјека у Југословенској народној армији и у Савезном секретаријату за народну одбрану (ССНО).[5] Унапређен је у чин генерал-мајора ЈНА. Активна служба престала му је 1973. године.

Више пута је одликован. Носилац је Партизанске споменице 1941.[11], Ордена за храброст и Ордена заслуга за народ.[1]

Био је ожењен Вером Михаиловић и са њом имао сина Зорана и ћерку Бранку.[3]

Умро је у Београду, 2011. године.

Референце

уреди
  1. ^ а б в peoplepill.com. „About Lazo Radošević: Military personnel (born: 1919 - died: n/a) | Biography, Facts, Career, Life”. peoplepill.com (на језику: словеначки). Приступљено 2022-03-10. 
  2. ^ а б в „CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11)"1939/1945"(047.53) KAKO se stvara(la) istorija... : lične priče uče - PDF Бесплатно скидање”. docplayer.rs. Приступљено 2022-03-09. 
  3. ^ а б в Пилиповић—Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 193—195. 
  4. ^ Петровац у НОБ. II том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 55.. 
  5. ^ а б в Војна енциклопедија. књига 7. Београд. 1974. стр. 688. 
  6. ^ Петровац у НОБ. I том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 462—479. 
  7. ^ Зорић, Раде (1980). Четврта крајишка бригада. Београд. стр. 19—20. 
  8. ^ Петровац у НОБ. V том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 638. 
  9. ^ Hozić, Advan (1972). Koraci i rijeke: Četvrta krajiška narodnooslobodilačka udarna brigada (на језику: српски). Narodna armija. стр. 92. 
  10. ^ Петровац у НОБ. VI том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 641. 
  11. ^ Трећа крајишка бригада — Зборник сјећања. Београд: Одбор секције бораца Треће пролетерске крајишке бригаде у Београду. 1985. стр. 590.