Лазар Ђукић
Лазар Ђукић (село Врбљани код Кључа, 25. март 1896 — Терезин, 19. март 1917) био је српски родољуб и члан Младе Босне који је учествовао у припреми Сарајевског атентата.
Лазар Ђукић | |
|---|---|
| Датум рођења | 25. март 1896. |
| Мјесто рођења | Врбљани, Аустроугарска |
| Датум смрти | 19. март 1917. (20 год.) |
| Мјесто смрти | Терезин, Аустроугарска |
| Мјесто укопа | нема |
Биографија
уредиПохађао је Учитељску школу у Сарајеву. Истицао се радом у ђачким омладинским клубовима. Заједно са ђаком Трговачке академије Пером Ђенером из Дубровника, састао се у Сарајеву у јесен 1913. са Иваном Ендлихером, студентом из Љубљане, и договорили се о оснивању организација "Српскохрватске националистичке омладине" по свим средњим школама у Сарајеву, а онда и по другим местима у Босни и Херцеговини. Ова организација темељена је на принципима организације "Народно уједињење" из Београда. Сазван је састанак напредњачке омладине у кафани Буку, где је изабран одбор и донесена одлука да се у свим школама оснују организације. У програму је истакнуто да организација тежи да се револуционарним путем спроведе уједињење у јединствену државу изван Аустро-угарске монархије. На свим средњим школама основане су тајне ђачке организације. У прољеће 1914. основан је централни одбор у Сарајеву. У одбор су изабрани: Виктор Рубчић, Марко Перин, Ђуро Бањац, Максим Протић, Мирко Кус, Хамдија и Садулак Никшић, Милан Прица и Лазар Ђукић. У мају 1914. одржана је у Гају изнад Хрида код Сарајева скупштина, на којој је решено да се сви истомишљеници са појединих школа здруже у једну групу, па је у нови одбор ушао као председник Милан Прица, подпредседник Иван Крањчевић, тајник Садија Никшић, као чланови одбора Марко Перин и Лазар Ђукић.[1] Ђукић је продужнице "Српскохрватске националистичке омладине" формирао и у Тузли, Великој реалки у Бањојлуци и у Трговачкој школи у Требињу.[2] На Великоиздајничком процесу у Травники, на суђењу такозваној "Ђукићевој групи" нашао се и Мехмед Звоно, ђак препарандије у Сарајеву који се декларисао као Србин радикал. Отужен је јер је у школи на својој клупи написао "Живила република" и "Живио Л. Ђукић".[3] Ђукић је имао нарочит утицај на требињску средњошколску омладину, а преко Бранка Кебељића и Николе Форкапића. Па тако Кабељић пишући својим Требињцима каже: „Ако вам је мило да брзо тамо дође наш вођа, обећајте ми да ћете га добро примити. Он ће доћи. Тај је вама из мојих карата добро познати Ђукић“.[4]
Припадао је млађој генерацији југословенски оријентисаних младобосанаца. Земаљска влада БиХ, у својим повјерљивим извјештајима за 1914, наводи да је Ђукић "најзагриженији агитатор и одличан говорник [...] Српско-хрватске националистичке омладине". У припремама атентата на Франца Фердинанда повезао је Данила Илића са Васом Чубриловићем и Цвјетком Поповићем. Ухапшен је и затворен јула 1914. године. На суђењу је рекао да је национализам "јединство Срба и Хрвата" на културном пољу, а културно поље је идеја да "Срби, Хрвати и Словенци буду један народ". Због учествовања у припреми атентата, осуђен је на десет година робије. Тамновао је у Зеници и у Терезину, гдје је премјештен почетком марта 1915. године. Наредне године пребачен је у душевну болницу у Терезину, гдје је и умро. Спаљен је у крематоријуму, па је једини осуђеник Сарајевског атентата чији посмртни остаци нису враћени у отаџбину. Средњошколски центар у Рибнику носи његово име.[5]
Референце
уреди- ^ „Саша Недељковић: СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА”. Видовдан. 16. 12. 2017. Приступљено 12. 11. 2021.
- ^ Stošić, Verica M.; Đuran, Goran (2016). „Optužnica Državnog odvjetništva u Sarajevu protiv Lazara Đukića i drugih iz 1915. godine” (PDF). Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. година VIII, број 8: 297.
- ^ Stošić, Verica M.; Đuran, Goran (2016). „Optužnica Državnog odvjetništva u Sarajevu protiv Lazara Đukića i drugih iz 1915. godine” (PDF). Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. година VIII, број 8: 306.
- ^ Чалија, Владан (21. 10. 2019). „Бунтовна требињска омладина с почетка 20. вијека: ТРЕБИЊЦИ КАО ДИО МЛАДЕ БОСНЕ”. Радио Требиње. Приступљено 12. 11. 2021.
- ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 566. ISBN 978-99976-42-37-0.
