Лажна свест
У марксистичкој теорији, лажна свест је термин који описује начине на које материјални, идеолошки и институционални процеси обмањују припаднике пролетаријата и других класних актера унутар капиталистичких друштава, прикривајући експлоатацију и неједнакост својствене друштвеним односима између класа. Према марксистима, лажна свест легитимизује постојање различитих друштвених класа.[1]
Origin of terminology
уредиЛажна свест је свест која је нетачна и неусклађена са стварношћу. [2] У марксистичком погледу на свет, лажна свест је озбиљна препрека људском напретку.[2] Због тога је исправљање лажне свести главни фокус дијалектичког материјализма.[2]
Фридрих Енгелс (1820–1895) користио је 1893. године термин „лажна свест“ у писму Францу Мерингу да опише начин размишљања подређене класе која добровољно прихвата идеологију владајуће класе.[3][4][5] Енгелс назива ову свест „лажном“ јер чланови класе подржавају циљеве који им не доносе корист. У писму, Енгелс користи термин лажна свест наизменично са термином идеологија.[2]
„Свест“, у овом контексту, одражава способност класе да политички идентификује и изрази своју вољу. Подређена класа је свесна ако игра значајну улогу у друштву и може да изрази своју вољу довољно уједињена у својим идејама и акцијама.
Иако термин лажна свест није скован све до после Марксове смрти, концепт на који се односи појављује се у ранијим списима Маркса и Енгелса.[6] На пример, у Светој породици, Маркс описује како комунистички радници могу да се ослободе лажне свести присутне у капитализму:[2]
Они (комунистички радници) су болно свесни разлике између бића и мишљења, између свести и живота. Они знају да својина, капитал, новац, најамни рад и слично нису идеалне измишљотине мозга, већ врло практични, врло објективни производи њиховог самоотуђења.
Каснији развој
уредиМаршал И. Помер је тврдио да чланови пролетаријата занемарују праву природу класних односа због свог веровања у вероватноћу или могућност друштвеног успона.[5][7] Такво веровање, или нешто слично томе, сматра се неопходним у економији са њеном претпоставком о рационалном деловању; у супротном, најамни радници не би били свесни подржаваоци друштвених односа супротстављених њиховим сопственим интересима, што би кршило ту претпоставку.[8]
Мађарски филозоф Ђерђ Лукач је разматрао концепт лажне свести у својој књизи „Историја и класна свест“ из 1923. године. Концепт су даље развили немачки филозоф Херберт Маркузе и француски филозоф Анри Лефевр..[1]
Од краја 20. века, термин лажна свест се користи и у не-марксистичком контексту, посебно у вези са угњетавањима заснованим на сексуалној оријентацији, полу, раси и етничкој припадности.[1]
Културна хегемонија
уредиИталијански марксистички теоретичар Антонио Грамши развио је концепт културне хегемоније, процеса унутар капиталистичких друштава којим владајуће класе стварају одређене норме, вредности и стигме, чиме се ствара култура у којој се њихова стална доминација сматра корисном.[9]
Структурализам
уредиТоком касних 1960-их и 1970-их година, филозофска и антрополошка школа структурализма почела је да стиче популарност међу академицима и јавним интелектуалцима, фокусирајући се на тумачење људске културе кроз појмове основних структура као што су симболичке, језичке и идеолошке перспективе. Марксистички филозоф Луј Алтисер популаризовао је своју структуралистичку интерпретацију лажне свести у својој књизи „Идеолошки државни апарат“. Структурализам је утицао на Алтисерову интерпретацију лажне свести, која се фокусира на институције капиталистичке државе — посебно оне у јавном образовању — које намећу идеолошки систем који фаворизује послушност, конформизам и покорност.[10]
Види још
уредиЛитература
уреди- ^ а б в „False consciousness”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-28.
- ^ а б в г д Ministry of Education and Training (Vietnam) (2023). Curriculum of the Basic Principles of Marxism-Leninism. 1. Превод: Nguyen, Luna. Banyan House Punlishing. стр. 231. ISBN 9798987931608.
- ^ Engels, Friedrich (1949). „Letter to F. Mehring”. Karl Marx and Friedrich Engels: Selected Works in Two Volumes, Volume II. Moscow: Foreign Languages Publishing House. стр. 451. „Ideology is a process accomplished by the so-called thinker consciously, it is true, but with a false consciousness. The real motive forces impelling him remain unknown to him; otherwise it simply would not be an ideological process.”
- ^ Engels, Friedrich (1893). Engels to Franz Mehring.
- ^ а б Lukács, Georg (1967). History & Class Consciousness. London: Merlin Press. ISBN 978-0850361971.
- ^ Ministry of Education and Training (Vietnam) (2023). Curriculum of the Basic Principles of Marxism-Leninism. 1. Превод: Nguyen, Luna. Banyan House Punlishing. стр. 30. ISBN 9798987931608.
- ^ Marshall I. Pomer (октобар 1984). „Upward Mobility of Low-Paid Workers: A Multivariate Model for Occupational Changers”. Sociological Perspectives. 27 (4): 427—442. ISSN 0731-1214. JSTOR 1389035. S2CID 147390452. doi:10.2307/1389035.
- ^ This phenomenon is most accentuated in the United States, and has given rise to what some European Marxists[ко?] refer to as "class transference"[1].
- ^ Gramsci, Antonio (2010). Selections from Prison Notebooks. United States of America: International Publishers. стр. 488.
- ^ Althusser, Louis (1971). Lenin and Other Essays. United States of America: Monthly Review Press.
Спољне повезнице
уреди- Joseph McCarney (2005). Ideology and False Consciousness.