Кјокушин

Кјокушин каикан је стил стендап, фул контакт каратеа, који је 1964. основао корејско-јапански карате учитељ Масутацу Ојама. Кјокушинкаикан на јапанском значи „друштво крајње истине“. Кјукошин има корене у филозофији самоусавршавања, дисциплине и тешког тренинга. То је фул контакт стил који се примио широм света (током више од 40 година тренирало га је преко 12 милиона људи).

Порекло

Оснивач Међународне карате организације кјокушинкаикана, Масутацу Ојама је рођен под именом Чои Јонг Еи 1923. године током јапанске владавине Корејом.

Као мало дете, Ојама је уживао тући се и гледати друге како се туку. Детињство је провео у Манџурији, у Кини, где је научио Кемпо од кинеског сезонског радника под именом Ли. Ојама наводи Лија као свог првог учитеља.

1932, одселио се у Јапан са браћом која су се уписала у Јанаманиши авијацијску школу. Ојама је студирао на Васеда универзитету и завршио политичке науке.

Тренирао је окинавански карате и добио 2. дан. Касније је тренирао даито-рју аики-џиуџицу.

Након Другог светског рата, Ојама је почео тренирати гоџу-рју карате код мајстора Со Неи Чуа који је водио доџо у Токију са познатим гоџу учитељем Гоген Јамагичијем. Добио је 8. дан у Гоџу-рју каратеу. Други утицај из гоџу школе је био Масахико Кимура. Иако је дошао до нивоа асистента карате инструктора у доџоу, Ојама је тренирао код Кимуре, џудо шампиона који је победио Хелија Грејсија у бразилској џиуџици. Кимура је охрабрио Ојаму да прихвати џудо и упозна се са партерним техникама. Кимура га је одвео у Соне доџо у Накану у Токију где је тренирао четири године и на крају добио 4. дан у тој дисциплини.

Након тога се Ојама први пут повукао у планине на свој добро познати период усамљеног тренинга, такозвани јамагомори. Имао је таква два повлачења која су трајала три године, у складу са аскетском традицијом многих великих старих јапанских ратника. Током тих периода изолације, Ојама се бавио интензивно шугјоом, или духовном дисциплином.

Почетком 1950их Ојама је путовао у САД и посетио 32 државе.

1953. Ојама је изашао из гоџу рјуа и отворио сопствени карате доџо, који је назвао „Ојама доџо“ у Токију, али је наставио да путује широм Јапана и света, демонстрирајући борилачке вештине. Његов први доџо је био у Меџиру у Токију. Ојамин властити наставни план је убрзо добио репутацију тешког, интензивног, упечатљивог и практичног стила, и постао је познат као Ојама фул контакт карате. Како је репутација доџоа расла, ученици су били привучени могућношћу да тренирају ту, долазећи широм Јапана у великом броју.

Званично је основао „Међународну Карате организацију кјукошинкаикана“ (скраћено на енгл. ИКО или ИКОК), с циљем да организује многе школе које би училе кјукошин карате.

Касније

Након Ојамине смрти 1994. године ИКО се распала у две групе, због личних сукоба око тога ко би требало да наследи Ојаму .