Кургани Шајкашке
Регион Шајкашке са општинама Жабаљ и Тител протеже се уз доњи ток Тисе, а налази се са Бачке (десне) стране реке. Овде се налази низ хумки (кургана, тумула) подигнутих од стране енеолитске културе, у наставку ланца хумки Потисја. Ове хумке прате обалу некадашњег, много ширег меандра Тисе, a међу њима су најбоље сачуване од њих у Бачкој, па и у Војводини. Ту се налази уједно и једина законом заштићена, и стога репрезентативна хумка – Јуришина.
Опис
уредиПодручје је мозаик добро сачуваних природних и полуприродних степских станишта насталих мелиорацијом (каналисањем) унутрашњих вода Тисе. Природни пејзаж састоји се од сувих и влажних слатина и забарених остатака плитких алувијума некадашњег корита и форланда – плавног подручја. Овде је текла пра-Тиса, чији је остатак и данас присутан у виду широке долине. На обалу тог бившег меандра реке су се у историјско време настањивали народи, како староседелачки, тако освајачки пошто је представљала стратешки добар положај за градњу земљаних одбрамбених структура и гробних хумки.[1] Градња на овако повољна узвишења, по могућности са свих или бар са две-три стране окружена водом јасна је одлика древних народа – када би у случају напада јачег непријатеља повлачење и напуштање насеља водило у воду.[2] Неке од хумки су настале постепеним нагомилавањем структуре насеља (телови) док су друге дело људских руку (кургани). Хумке су како биле сакралног карактера, тако и војно-стратешког, јер су у непрегледној равници служиле за осматрање и сигнализацију (хумке-стражаре).
Хумке Шајкашке и доње Тисе распршене се на ширем простору у правцима Жабља, Ђурђева, Чуруга, Вилова и Гардинаваца, а на северу делом прате ток Јегричке. Највећа концентрација им је била око Ђурђева и Шајкаша-Гардиновца (већина је до данас нестала), а значајан број хумки налази се и дан-данас у околини Ковиља, који се географски рачуна у оквире територије Шајкашке.
Стање и перспективе
уредиСве хумке, укључујући и Јуришину (такође се назива и Каменита), упркос издвојеног положаја, задњих година све више пропадају, иако су "преживеле" неколико миленијума. Налазе се на приватним парцелама, и уколико држава не буде у ситуацији да започне процес откупа и рестаурације ових вредних, наших можда најстаријих споменика људске културе, њихова судбина је запечаћена. Све јаче и веће пољске машине немилосрдно гуле површину кургана и прете да их заувек униште.
На неки начин, према мишљењу литванске научнице светског респекта Марије Гимбутас, курганске културе су предачке свим данашњим Европским народима, и практички су њихови гени присутни у свима нама (хаплоид групе R1b и R1a, или тзв. енгл. "Yamnaya DNA").
Табела приказује основне податке о хумкама које се могу идентификовати као тзв. историјске, значи све оне за које постоји податак, било стари било нови. Листа издалека није исцрпна.
Листа најважнијих хумки у Шајкашкој
уреди
Име хумке Најближе насеље или топоним Стање КОД Традиционални назив и белешке Јуришина хумка Жабаљ, Стари Жабаљ Релативно добро BAC810 Јуришина коса, Каменита хумка "Мања" Јуришина хумка Стари Жабаљ Лоше BAC811 Два кургана су у ствари двојна хумка – земља се извлачила на једну и на другу страну Хумка "Стари Жабаљ" Стари Жабаљ Добро BAC805 "Гледисова" хумка Стари Жабаљ Добро BAC Налази се на слатини Жабаљског рита Ранкова хумка Жабаљ Непознато BAC813 Хумка Жабаљ Жабаљ Лоше BAC815 Чичовка хумка Жабаљ Непознато BAC817 Девојачка хумка Жабаљ Непознато BAC822 Близаница хумка Госпођинци Госпођинци Уништена? BAC833 Хумка на потезу Тршћара Жабаљ Непознато BAC838 Пустаићева хумка Жабаљ Непознато BAC804 Циганска хумка Ђурђево Лоше BAC793 Једина преостала од мноштва хумки на "Циганској коси" Шанац хумка Ковиљ Лоше BAC748 Расечена хумка Тител Непознато BAC745 Двојна хумка Дрваричка хумка Тител Уништена? BAC733 Рутавица хумка Тител Уништена? BAC743 Велика хумка Ковиљ Ковиљ Лоше BAC732 Хумка Шарена Греда Тител Уништена? BAC724 Хумка Караула Греда Тител Непознато BAC721
Види још
уредиГалерија
уреди
|
Извори и белешке
уреди- ^ Станко Трифуновић (2003): Археолошка ископавања налазишта “стуб 76” код Хоргоша, Археолошки преглед Српског археолошког друштва бр. 1, п. 43
- ^ Ђорђе Јанковић (1997): Словенске особине насеља позноримског доба на југоистоку Паноније [Пројекат растко]