Куп шампиона КОНМЕБОЛ—УЕФА
Куп шампиона КОНМЕБОЛ—УЕФА,[1] раније познат као Куп европских/јужноамеричких нација[2] или једноставно као Трофеј Артемио Франки,[а] званична је фудбалска утакмица у облику суперкупа коју организују КОНМЕБОЛ и УЕФА и у којој се такмиче победници Копа Америке и Европског првенства. Организује се на сваке четири године и представља репрезентативни еквивалент некадашњем Интерконтиненталном купу где су играли клупски шампиони Европе и Јужне Америке.[5] Такмичење је било одржано два пута, 1985. и 1993. године, након чега је прекинуто. Поново је покренуто почевши од 2022. године, под колоквијалним називом Финалисима,[1] након потписивања меморандума о разумевању између КОНМЕБОЛ-а и УЕФА.
| Куп шампиона КОНМЕБОЛ—УЕФА | |
|---|---|
 | |
| Основано | 1985. |
| Регија | Европа Јужна Америка |
| Бр. тимова | 2 |
| Тренутни првак |  Аргентина (2. титула) |
| Најуспешнији клуб | Аргентина (2 титуле) |
 2022. | |
Историја
уредиПрва издања и укидање
уредиОснован 1985. као Куп европских/јужноамеричких нација, називан је и „Артемио Франки Трофеј” због трофеја такмичења, названог по покојном Артемију Франкију, бившем председнику УЕФА који је погинуо у саобраћајној несрећи 1983. године. Организован је у сарадњи између КОНМЕБОЛ-а и Европске конфедерације у формату интерконтиненталног суперкупа. Такмичење је било репрезентативни еквивалент некадашњем Интерконтиненталном купу где су играли победници Купа европских шампиона/УЕФА Лиге шампиона и Купа либертадорес.[6] Такмичење је требало да се одржава сваке четири године, а место одржавања наизменично између Европе и Јужне Америке.[3] Први пут је одиграно 1985. између победника Европског првенства 1984, Француске, и победника Копа Америке 1983, Уругваја. Француска је била домаћин меча на Парку принчева у Паризу и победила је резултатом 2:0. Такмичење није одржано четири године касније, пошто Холандија (победник Европског првенства 1988) и Уругвај (победник Копа Америке 1987) нису могли да се договоре око датума утакмице.[7] Следеће издање одржано је 1993. између победника Копа Америке 1991, Аргентине, и победника Европског првенства 1992, Данске. Аргентина је била домаћин меча на стадиону Хосе Марија Минеља у Мар дел Плати и победила је резултатом 5:4 на пенале, након ремија 1:1 после продужетака. Такмичење је након тога прекинуто.[8]
Артемио Франки Трофеј може се сматрати претходником Купа краља Фада/Купа конфедерација, који је први пут одигран 1992. године и који је организовала ФИФА од његовог трећег издања 1997. године.[9][10][11] Такмичење је укључивало освајаче континенталних шампионата и Светског првенства.[12] Након Купа конфедерација 2017, ФИФА је 15. марта 2019. објавила да ће тај турнир бити укинут.[13]
Поновно покретање
уредиУЕФА и КОНМЕБОЛ су 12. фебруара 2020. потписале обновљени меморандум о разумевању чији је циљ унапређење сарадње између ове две организације. Као део споразума, заједнички комитет УЕФА−КОНМЕБОЛ испитао је могућност организовања интерконтиненталних утакмица између Европе и Јужне Америке, како за мушки тако и за женски фудбал и за различите старосне групе.[14] УЕФА и КОНМЕБОЛ су 28. септембра 2021. потврдили да да ће се победници Европског првенства и Копа Америке суочити један против другог у интерконтиненталној утакмици, при чему је споразум првобитно покривао три издања почевши од 2022. године. Дана 15. децембра 2021. УЕФА и КОНМЕБОЛ су поново потписали обновљени меморандум о разумевању који ће трајати до 2028. године, који је укључивао посебне одредбе о отварању заједничке канцеларије у Лондону и потенцијалној организацији разних фудбалских догађаја.[15] УЕФА је 22. марта 2022. објавила да ће „Куп шампиона КОНМЕБОЛ—УЕФА” бити нови назив за Артемио Франки Трофеј.[1]
Утакмицу 2022, познату као „Финалисима”, одиграли су победник Европског првенства 2020, Италија, и победник Копа Америке 2021, Аргентина, на стадиону Вембли у Лондону.[16] Аргентина је победила са 3:0 и тако освојила своју другу титулу.[17]
Резултати
уреди| Година | Домаћин | Победник | Резултат и место одржавања | Финалиста | |
|---|---|---|---|---|---|
| 1985. |  Француска
|
 Француска |
2 : 0 Парк принчева, Париз |
 Уругвај | |
| 1993. | Аргентина
|
 Аргентина |
1 : 1 (п. с. н.) (5 : 4, пен.) Стадион Хосе Марија Минеља, Мар дел Плата |
 Данска | |
| 2022. |  Енглеска
|
Аргентина |
3 : 0 Вембли, Лондон |
 Италија |
Статистика
уредиНајуспешнији национални тимови
уреди| Тим | Победник | Финалиста |
|---|---|---|
| Аргентина
|
2 (1993, 2022) | — |
| Француска
|
1 (1985) | — |
 Уругвај
|
— | 1 (1985) |
 Данска
|
— | 1 (1993) |
 Италија
|
— | 1 (2022) |
Резултати по конфедерацији
уреди| Конфедерација | Победник | Финалиста |
|---|---|---|
| КОНМЕБОЛ | 2 | 1 |
| УЕФА | 1 | 2 |
Види још
уредиНапомене
уредиРеференце
уреди- ^ а б в „Finalissima 2022, Italy vs Argentina: Brand identity revealed”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 22. 3. 2022. Приступљено 22. 3. 2022. „The CONMEBOL–UEFA Cup of Champions is the new name of the trophy that was the prize for this match in 1985 and 1993.”
- ^ „Worldwide football network”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 1. 2011. Приступљено 15. 12. 2021.
- ^ а б „France win new Artemio Franchi Cup”. Bulletin officiel de l'UEFA. бр. 112. Union of European Football Associations. септембар 1985. стр. 20. „Together with the South American Confederation (CONMEBOL), a new competition has been introduced which is to be held every four years between the reigning national team champions of the two continents... In future, the venue will alternate between Europe and South America.”
- ^ „UEFA and CONMEBOL renew Memorandum of Understanding to enhance cooperation”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 12. 2. 2020. Приступљено 15. 12. 2021.
- ^ A troubled tournament looks forward by Jon Carter on ESPN, 5 June 2009 (archived)
- ^ „Finalissima 2022, Italy vs Argentina: All you need to know”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 22. 3. 2022. Приступљено 22. 3. 2022. „This will be the third time the EURO holders have met their South American counterparts in a match organised by UEFA and CONMEBOL.”
- ^ „Argentina win Artemio Franchi Cup”. Bulletin officiel de l'UEFA. бр. 142. Union of European Football Associations. март 1993. стр. 27. „France were the inaugural winners in 1985; the winners of EURO 88, the Netherlands, and the South American championship winners, Uruguay, were unable to agree on a date for a match four years later.”
- ^ Vieli, André (2014). „UEFA: 60 years at the heart of football” (PDF). UEFA.com. Nyon: Union of European Football Associations. стр. 169. Приступљено 13. 5. 2020.
- ^ Aikman, Richard (30. 7. 2008). „Artemio Franchi honoured in Florence”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Приступљено 23. 3. 2022.
- ^ „The story of the Confeds”. FIFA. 14. 6. 2013. Архивирано из оригинала 23. 7. 2013. г. Приступљено 25. 3. 2022.
- ^ Hace 20 años, Maradona ganaba su último título con la Selección on Infobae, 24 February 2013
- ^ Carter, Jon (5. 6. 2009). „A troubled tournament looks forward”. ESPN. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 15. 12. 2021.
- ^ „FIFA Council votes for the introduction of a revamped FIFA Club World Cup”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала 16. 7. 2019. г. Приступљено 15. 3. 2019.
- ^ „UEFA and CONMEBOL renew Memorandum of Understanding to enhance cooperation”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 12. 2. 2020. Приступљено 15. 12. 2021.
- ^ „UEFA and CONMEBOL renew and extend Memorandum of Understanding”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 15. 12. 2021. Приступљено 15. 12. 2021.
- ^ „European and South American champions meet in 'Finalissima' Wembley showdown”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 22. 3. 2022. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Italy 3–0 Argentina: South American champions cruise to Finalissima glory”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 2022. Приступљено 1. 6. 2022.
