Кулотино
Кулотино (рус. Кулотино) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Новгородске области и административно припада Окуловском рејону.
| Кулотино Кулотино | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Новгородска област |
| Рејон | Окуловски рејон |
| Основан | први помен 1495. |
| Варошица од | 1928. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 2.689 |
| — густина | 58,46 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 58° 27′ 00″ С; 33° 23′ 00″ И / 58.45° С; 33.383333° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 92 m |
| Површина | 46 km2 |
.svg)  Кулотино Кулотино на карти Русије | |
 Кулотино Кулотино на карти Новгородске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 174335 |
| Регистарска ознака | 53 |
| ОКАТО код | 49 228 554 |
| ОКТМО код | 49 628 154 051 |
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 2.689 становника.
Географија
уредиКулотино је смештено на обалама реке Перетне, леве притоке реке Мсте, на око 12 километара северније од рејонског центра града Окуловке (са којим је повезано железницом).
Историја
уредиНасељено место под именом Кулотино у писаним изворима први пут се помиње у неким катастарским списима Великог Новгорода из 1459. године, мада се претпоставља да је само насеље знатно старије. Поуздано је познато да је околина насеља била насељена у првим вековима прошлог миленијума, а томе у прилог иду и материјални остаци 13 гробних места из периода V—IX века.
До интензивнијег развоја насеља долази тек 1882. након отварања мање текстилне радионице (пређа и ткање). У јуну 1928. село Кулотино је подигнуто у ранг административне варошице.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 3.024 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 2.689 становника.[1]
| 1897. | 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 711 | 7,085 | 6,072 | 5,698 | 4,817 | 4,304[2] | 3,430[3] | 3,024[4] | 2,689 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди
