Кула (Бугарска)
Кула (буг. Кула) град је у Републици Бугарској, у крајње северозападном делу земље, седиште истоимене општине Кула у оквиру Видинске области.
| Кула буг. Кула | |
|---|---|
 Остаци староримске куле | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Видинска област |
| Општина | Кула |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 2.394 |
| — густина | 37,56 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 52′ 59″ С; 22° 31′ 01″ И / 43.883° С; 22.517° И |
| Апс. висина | 204 m |
| Површина | 63,738 km2 |
  Кула Кула на карти Бугарске | |
| Веб-сајт | |
| www.kula.hit.bg | |
13 километара западно од Куле се налази бугарски гранични прелаз ка Србији и нашем граничном прелазу Вршка Чука.
Географија
уредиПоложај: Кула се налази у крајње северозападном делу Бугарске, близу границе са Србијом — 13 km западно. Од престонице Софије град је удаљен 200 km северозападно, а од обласног средишта, Видина град је удаљен 35 km југозападно.
Рељеф: Област Куле представља најзападнији бугарског Подунавља. Град се сместио на првим падинама, које јужније релазе у масив Старе Планине, на око 200 метара надморске висине.
Клима: Клима у Кули је конитнентална.
Воде: У области Куле има више мањих потока.
Историја
уредиОбласт Куле је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом граду владају стари Рим и Византија под именом Кастра Мартис. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 7. века до 1373. године област је била у саставу средњовековно Прво бугарско царство и Друго бугарско царство.
Крајем 14. века област Куле је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
Мировним уговором 1878. године, град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Пописано је 1894. године у том месту 3719 становника.
Становништво
уредиПрема подацима пописа из 2021. године Кула је имала 2.394 становника док је према попису из 2011. било 3.226 становника што је мање за 25,79%.[1] Већину становништва чине Бугари.
Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Претежан вероисповест месног становништва је православна.
Референце
уреди- ^ „НАСЕЛЕНИЕ ПО СТАТИСТИЧЕСКИ РАЙОНИ, ОБЛАСТИ, ОБЩИНИ, НАСЕЛЕНИ МЕСТА, ПОЛ И ВЪЗРАСТ”. infostat.nsi.bg (на језику: бугарски). Приступљено 27. 11. 2022.
- ^ „Етнички састав Бугарске према попису из 2011. по насељима”. pop-stat.mashke.org (на језику: бугарски).
