Крупац (Пирот)

Крупац
Крупац;
	Крупац
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Град	Пирот
Становништво
— 2011.	1302
Географске карактеристике
Координате	43° 07′ 13″ С; 22° 40′ 14″ И / 43.120166° С; 22.670666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	486 m
	Крупац Крупац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18307
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI

Крупац је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 1302 становника (према попису из 2002. било је 1444 становника).

Овде се налазе Црква Светог Николе у Крупцу и Спомен црква Светог Јована Главосека у Крупцу. У близини се налазе Крупачко језеро и Врело Клок.

Овде је рођен Светислав Антић.

Историја

До сад откривени ·археољошки трагови и докази упућују на закључак да је антички Крупац био доста развијено, и напредно римско, претежно војничко насеље, са мостом преко Нишаве у правцу Војничког пута.

Манастир Крупац

Црква Светог Николе

При прекопавању, повремено је налажен и новац. Мештанин Мирко Крстић је пронашао новчић са диком Хераклита. Старији људи причају да су раније надазили „костадинке" (новац цара Константина), као и да је било пара „од цара Адријана". Вероватно да је новчића нађено више него што се прича и зна, ади да налазачи нису увек били довољно поверљиви. У селу се прича како је Милутина Крстића преварио неки непознати човек и по веома ниској цени купио од њега „чудне ћупове" и новчиће из њих. Познато је и да су многи пронађени предмети, нарочито керамика, уншџтени од стране сељака, или су били бачени и затурени ако су били „безвредни". Милан Мадић је, на пример, ископао урну, начињену од камена какав се у овом крају не може наћи. Урна је бида облика коцке, спољних димензија 27 х 27 х 17 сантиметара, а унутрашњих 12 х 12, са дубином од 7,5 сантиметара, са поклопцем од мермера. Испуњена је била пепелом и једном угљенисаном кости. Урна је била без икаквих украса и натписа. Мидан Мадић је приликом копања темеља за помоћну зграду ископао и два гроба, у којима су се лобање умрлих још распознавале. Гробови су били заштићени плочама, које су биле „тако чврсто спојене да су их једва раздвојили". Милутин Крстић–Икшин нашао је у свом дворишту посуће од керамике, које су сељаци назвали „чудни ћупови", јер су били неправилног облика.

До сад најстарији писани помен Крупца, под. именом Курупич, налазимо у турским изворима из 1576–77. године. На помен Крупца, под називом Курпич, наилазнмо и у 1606. години. Помиње се у списку начелника отоманских војника казе Шехиркој (Пирота), Ахмед беја. Документ је датиран рамазана 1014 – 29 шабана 1015 (10. 1 – 30. ХП 1606. године). У овом списку, у којем се помињу и друга села пиротског краја, за Курпич (Крупац) се каже да је у њему војничком обавезом обухваћено шест „баштина“.

Предтурско најстарије сточарско-земљорадничка насеље Крупца, према релевантнтим индикацијама,– није било насељено на темељима римског „Крупца, већ више њега, на шумском и заравњеном терену према садашњем потезу „Свети Антанас". Према остацима, на месту Антанас надазида се црква са црквеним зградама, од које данас нема скоро никаквог трага.

После Турака, преци многих родова су своје поседе створили запоседањем напуштене турске (у ствари своје) земље, негде у првој подовини иди средини 18. века. Такав случај је са Мијалковим родом, затим са данашњим Миличиним, Колејиним, Божиловим и још неким родовима. Сигурно је да би се овакво порекло имовине могдо утврдити за још који стариначки род,–да каснијом купопродајом земљишни односи нису постали поремећени.

У првом српском устанку (1804–1812), насељавање Крупца било је за краће време „уопорено, јер су се, због близине борбеног подручја, турски војнички одреди чешће кретали Понишављем.

У месту се 1896. године помиње четвороразредна основна школа са 92 ђака.^[1]

Интензивније насељавање Крупца усдедидо је тек од тридесетих година Х1Х века. Оно је имало свој природни подстрек, јер је, пре свега, бидо изазвано друштвено–економским законитостима, то јест порастом потреба и већим јачањем ратарске и робне компоненте производње. Али интензивније засељавање Крупца било је изазвано и неким посебним околностима: харањем куге 1837. године и процесом чифличења сељака (стварање чифлика).^[2]

Демографија

У насељу Крупац живи 1213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (42,3 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 443 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	2.711
1953.	2.577
1961.	2.245
1971.	1.924
1981.	1.883
1991.	1.635	1.623
2002.	1.444	1.460

Свечаност поводом отварања библиотеке у селу Крупац 1962. године

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.346	93,21%
Роми	81	5,60%
Бугари	3	0,20%
непознато	11	0,76%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	9	10
80+	17	39
75—79	36	63
70—74	42	60
65—69	41	52
60—64	57	40
55—59	44	40
50—54	49	38
45—49	65	54
40—44	51	51
35—39	55	42
30—34	32	32
25—29	39	36
20—24	43	40
15—19	48	43
10—14	41	27
5—9	35	20
0—4	33	20
Просек :	42,3	47,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	490	514	520	493	519	477	443

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	88	111	60	66	52	46	13	4	1	2	3,26

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	628	155	413	47	12	1
Женски	640	83	411	135	11	0
УКУПНО	1.268	238	824	182	23	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	276	36	0	0	144
Женски	184	37	0	0	105
УКУПНО	460	73	0	0	249
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	11	16	7	18
Женски	0	2	17	4	0
УКУПНО	3	13	33	11	18
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	10	6	4
Женски	0	3	1	5	8
УКУПНО	1	4	11	11	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	15
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	4	0	0	17

Референце

^ "Отаџбина", Београд 1896. године
^ Јован Ћирић и Витомир Живковић, Крупац : географија, историја, друштвени живот, народноослободилачки рат, 1974, стр. 71
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Отаџбина", Београд 1896. године

[2] Јован Ћирић и Витомир Живковић, Крупац : географија, историја, друштвени живот, народноослободилачки рат, 1974, стр. 71

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]