Крсто Ивановић
Крсто Ивановић (италијански: Cristoforo Ivanovich; 1620 – 1689) био је венетски историчар српског порекла, први историчар млетачке опере и мелодраме[1] и аутор неколико либрета.[2]
Крсто Ивановић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1620. |
| Место рођења | Будва, Венецијанска република |
| Датум смрти | 1689. |
| Место смрти | Венеција |
Биогафија
уредиИвановић је рођен у Будви у православној породици,[3] у време Млетачке Албаније. Пореклом је саПрема властитом сведочењу, потиче од старе патрицијске породице која се населила у Будви након напуштања Цетиња.[4][5][6] У 1655. преселио се у Верону, где је био члан Accademia Filarmonica и Accademia dei Temperat. Године 1657. сели се у Венецију, град у којем је остао до краја живота. Тамо је постао секретар Леонарда Песара, прокуратора Сан Марка, а касније, 1676. године, постављен је за каноника Цркве Светог Марка. Од 1663. године написао је неколико либрета за опере које су извели у позориштима Венеције, Беча и Пјаћенце.[7][8] Он је каталогизовао све опере одржане у Венецији од 1637. до 1681. године у својој расправи Memorie teatrali di Venziа, објављеној 1680. године као део збирке Minerva al tavolino. Писао је сва своја дела на италијанском.
_Interno_-_Cristoforo_Ivanovich.jpg)
Дела
уредиГотово сва његова дела су музичке драме.
- L'amor guerriero (музику написао Pietro Andrea Ziani, 1663)
- La Circe (музику написао Pietro Andrea Ziani, 1665), music by Domenico Freschi, 1679)
- Coriolano (музику написао Francesco Cavalli, 1669)
- La costanza trionfrante (музику написао Gian Domenico Partenio, 1673 и Bernardo Pasquini као Dov'è amore è pietà, 1679.
- Lisimaco (музику написао Giovanni Maria Pagliardi, 1673.
- L'africano trionfo di Pompeo (1678.
- Minerva al tavolino, 1680.[9]
- La felicità regnante, 1681.
- Memorie teatrali di Venzia, 1681.
Референце
уреди- ^ „Muzički informativni centar | Croatian Music Information Centre”. quercus.mic.hr. Архивирано из оригинала 16. 07. 2019. г. Приступљено 2019-07-16.
- ^ „Cristoforo Ivanovich (1628-1688)”. www.musicologie.org. Приступљено 2019-07-16.
- ^ primorskenovine. „Don Krsto nakon decenije “izlazi” iz podruma”. www.primorskenovine.me (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-16.
- ^ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. www.montenegrina.net. Приступљено 2019-07-16.
- ^ „[Projekat Rastko Cetinje] Miroslav Pantic: Knjizevnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka (1990)”. www.rastko.rs. Приступљено 2019-07-16.
- ^ Деретић, Јован; Бојовић, Злата; Митровић, Марија (2007). Историја књижевности за први разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике. стр. 155.
- ^ „Krsto Ivanović – Butua.com – kultura i kulturni turizam Budve” (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-16.
- ^ „[Projekat Rastko - Boka] Casopis"Boka", 23/2003.”. www.rastko.rs. Приступљено 2019-07-16.
- ^ Ivanovich, Cristoforo (1681). Minerva al tavolino (на језику: италијански). Appresso Nicolò Pezzana.
Литература
уреди- Ivano Cavallini: "Questioni di poetica del melodramma del Seicento nelle lettere di Cristoforo Ivanovich", in Giovanni Legrenzi e la Cappella ducale di San Marco, pp. 185–99 (Venice, 1990)
- Norbert Dubowy: Introduction to C. Ivanovich: Memorie teatrali di Venezia(Lucca, 1993)
- Miloš Milošević: "Il contributo di Cristoforo Ivanovich nell'evoluzione del melodramma seicentesco", in Il libro nel bacino adriatico (secc. XVI–XVIII)], pp. 111–24 (Venice, 1989)
- Miloš Velimirović. Cristoforo Ivanovich from Budva: the First Historian of the Venetian Opera(1967)
- Thomas Walker. "Gli errori di Minerva al tavolino: osservazioni sulla cronologia delle prime opere veneziane", in Venezia e il melodra
